NATO: ćebad, a ne oružje za Ukrajinu

Na sastanku šefova diplomatija najvećeg vojnog saveza na svetu ne radi se više o isporuci oružja Ukrajini koju je napala Rusija, već o takozvanoj „zimskoj pomoći“. U to spadaju ćebad, šatori, topla odeća, generatori, transformatori, odašiljači signala koji odvraćaju dronove…

-pročitajte još: NATO jača istočno krilo: Moderna vojska na udaru pacova

„NATO ne isporučuje samo smrtonosno oruđe“, naglasio je još jednom generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg uoči samita u Bukureštu. Oružje mogu i smeju da isporučuju pojedinačne zemlje-članice, ali nikako NATO kao organizacija, jer bi time mogla zvanično postati strana u sukobu. NATO želi da po svaku cenu izbegne otvoreni sukob s Rusijom. Stoltenberg je uveren da Rusija ne planira napad na teritoriju Severnoatlantskog pakta.

Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, koji je u ponedeljak (28.11), zajedno sa skandinavskim i baltičkim kolegama posetio Kijev, veruje da je neophodno više tenkova, protivavionskih sistema i drugog teškog naoružanja, kako bi Ukrajina pobedila ruskog agresora: „Ostanite mirni i dajte tenkove!“, objavio je Landsbergis na Tviteru posle posete Ukrajini.

U Bukureštu je izjavio za DW da se prvenstveno mora obezbediti snabdevanje električnom energijom, ali da je potrebno i više oružja: „Potrebno je isporučiti tenkove Ukrajini“, rekao je Landsbergis i dodao da je to neophodno da bi se ratna zbivanja preokrenula u korist Ukrajine. Međutim, na ovom sastanku šefova diplomatija zapadne vojne alijanse ne može se računati s novim isporukama teškog naoružanja Ukrajini. A upravo to će zahtevati ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba, koji je gost u Bukureštu.

G7 i pomoć za zimu

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok želi da se u Bukureštu usredsredi na konkretnu pomoć ljudima u Ukrajini kako bi prebrodili zimu. Na novinarska pitanja o tome da li će Nemačka isporučiti dodatno oružje Ukrajini, ona je izbegla konkretan odgovor ukazujući na to šta je sve Nemačka već poslala u Ukrajinu – recimo, raketni sistem vazduh-vazduh „Iris-T“. Još tri takva će biti upućena u Ukrajinu naredne godine.

-pročitajte još: Oružje za Ukrajinu: hronika nemačkog oklevanja

„Na brutalan način doživljavamo da ruski predsednik upotrebljava hladnoću kao ratno oružje. To je brutalan raskid, ne samo s međunarodnim pravom, već i sa našom civilizacijom“, izjavila je nemačka šefica diplomatije.

Dodala je da se ona i njene kolege okupljaju kao prijatelji Ukrajine. „Kada upitamo sami sebe koliko dugo bismo izdržali s porodicom, s decom, bez struje, vode i grejanja na dva stepena ili minus dva, minus dvanaest stepeni, onda možemo makar izdaleka da naslutimo šta je pred ljudima iz Ukrajine.“ Berbok je rekla da samo 250 kilometara od Bukurešta počinje ruski teror.

Nemačka je kao pomoć za zimu izdvojila 150 miliona evra. Analena Berbok je trenutno predsedavajuća grupi zemalja G7 i na samitu u Bukureštu, na kojem se, pored najvažnijih zapadnih industrijskih zemalja okupilo i još 15 članica NATO, želi da sakupi što više novaca za Ukrajinu. Sva ta nastojanja zahtevaju koordinaciju. Sjedinjene Američke Države najavile su veliki paket pomoći.

„Moramo činiti više“

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je članice da povećaju svoje napore na saniranju ukrajinske infrastrukture oštećene ruskim napadima. „Moramo uraditi više da obnovimo snabdevanje strujom i gasom, ali moramo staviti na raspolaganje i više protivvazdušnih sistema. Sistemi koje smo već isporučili moraju se održavati. Saveznici moraju obezbediti rezervne delove i pre svega municiju“, zahtevao je Stoltenberg.

Prema diplomatskim izvorima zapadne vojne alijanse, osnovni problem je to što su skladišta municije skoro prazna, pa se nova municija za haubice „Iris-T“ i za sistem „Patriot“ ne može tako brzo proizvesti koliko brzo Ukrajinci moraju da je ispaljuju. Isti izvori govore i o tome da se mora misliti i na sopstvenu odbrambenu sposobnost, i da se ne može baš sve dati Ukrajini.

Prema medijskim izveštajima, nemačka vojska ima zalihe municije koje bi u slučaju rata bile dovoljne za nekoliko dana. Popunjavanje nemačkih rezervi po standardima NATO trebalo bi da košta 20 milijardi evra. Problem međutim, prema tim navodima, nije toliko novac, koliko nedovoljni kapaciteti vojne industrije. Predsednik Saveza nemačkih vojnika, pukovnik Andre Vistner, rekao je za radio Dojčlandfunk da Nemačka mora znatno brže da proizvodi i da ni političari, ni vojna industrija, nisu shvatili kako da se izvede „smena epoha“, odnosno temeljna reforma Bundesvera i nemačke odbrambene politike.

Predsednik Johanis: Sprovesti zaključke

Ovaj skup održava se u Bukureštu kako bi se pokazalo da je NATO ojačao svoje istočno krilo s četiri nove „borbene grupe“ – u Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Trenutno te jedinice imaju po 1.000 vojnika, ali po zaključcima sa samita u Madridu jula ove godine, one bi morale imati po 5.000 vojnika. Pre rata u Ukrajini „borbene trupe“ postojale su u Poljskoj i baltičkim državama.

Prema mišljenju domaćina samita, rumunskog predsednika Klausa Johanisa, popunjavanje tih trupa teče suviše sporo: „Donete odluke se sada moraju sprovesti. To mora da se dogodi odmah. U slučaju napada moramo da znamo ko gde šalje koje trupe. To ne možemo odlučivati u poslednjem trenutku. Ne smemo dozvoliti da nas iznenade.“ Rumunski predsednik je dodao da su na sledećem samitu NATO, sledeće godine u Viljnusu, potrebne „hrabrije odluke“, jer za su za sopstvenu odbranu potrebni materijal i ljudi.

Težak pristup alijansi

Ne očekuje se napredak ni u natezanju s Turskom oko pristupanja Švedske i Finske Severnoatlantskom paktu. Ankara zahteva najpre od Švedske bolju saradnju u progonu navodnih terorista.

Svih 30 zemalja koje su punopravne članice vojnog bloka moraju da pristanu na prijem novih članova. Zahtev su Švedska i Finska uputile u maju, a pristanak još uvek nisu dale Mađarska i Turska. Kandidati učestvuju na skoro svim sednicama Severnoatlantskog saveza, kao i na samitu u Bukureštu.

Članstvo Ukrajine nije na vidiku. Diplomatski izvori NATO kažu da bi se sada trebalo usredsrediti na rat protiv Rusije, a sve dok on traje, članstvo Ukrajine je nemoguće. Ministar spoljnih poslova Litvanije nije tog mišljenja i zalaže se za što brže uključivanje Ukrajine u članstvo.

NATO je 2008. na samitu u Bukureštu, bez navođenja rokova, obećao Gruziji i Ukrajini članstvo, ali to je tada bila potpuno drukčija geopolitička situaciji. Tada je današnji generalni sekretar zapadne vojne alijanse Jens Stoltenberg bio norveški premijer i izgovorio je rečenicu: „Vrata NATO ostaju otvorena.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.