Nastavak dijaloga Beograda i Prištine

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine, a akteri i teme, za sada, ostaju stari. Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači, kao i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vućić razgovaraće u Briselu o primeni dogovorenog Briselskim sporazumom. Nakon februarske 22. runde dijaloga i dalje je otvoreno ostalo pitanje organizacije pravosuđa na severu Kosova, odnosno formiranje i nadležnosti Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Dve strane su tada izjavile da su „nadomak rešenja“ koje je istovremeno u skladu sa kosovskim ustavom i zahtevom za poštovanje specifičnosti i samosvojnosti Srba na severu Kosova.

„Ako je jedna sud za sedam opština, onda etnička struktura u delovima odeljenja koja zasedaju na severu mora da bude sa većinom srpskih sudija i tužilaca. Podela po etničkim kriterijumima nije praksa u pravosuđu i to se mora poštovati, kao što se mora poštovati i specifičnost severa“, izjavio je premijer Srbije Ivica Dačić posle februarske runde dijaloga.

Iako je tada bilo najavljeno da bi konačan dogovor trebalo da se finalizuje i potpiše „u narednim danima“, do toga nije došlo. U Briselu, neposredno pred novu rundu dijaloga nisu želeli da spekulišu o tome da li su dve strane u okviru ekspertskih grupa u međuvremenu usaglasile stavove i da li bi na sastanku moglo da dođe i do konačne političke saglasnosti o pravosuđu.

Kako će izgledati dijalog posle izbora u Srbiji i na Kosovu?

Iz Beograda najavljuju da će se tokom ove runde dijaloga nastaviti razgovori i o formiranju Zajednice srpskih opština, civilnoj zaštiti na severu i pripremama za učešće Srba na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu. Istovremeno, u Briselu se insistira na razgovoru o daljim koracima u dijalogu Beograda i Prištine u kontekstu izbornih rezultata u Srbiji, ali i predstojećih na Kosovu. Ostaje tako da se vidi u kom formatu će se nastaviti dijalog koji su do sada vodili premijeri Dačić i Tači:

„Dosadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić imao je odličan rezultat. On je bio veliki i važan deo dijaloga Beograda i Prištine. Mi očekujemo da će se ti pregovori nastaviti, što je i sam Vučić jasno stavio do znanja“, izjavila je šefica EU diplomatije, Ketrin Ešton, naglasivši neophodnost da posle izbora u Srbiji dođe do što bržeg formiranja novih institucija vlasti kako bi zemlja nastavila reformski i proces normalizacije odnosa sa Prištinom.

U diplomatskim izvorima u Briselu navode da bi, bez obzira na privremeni zastoj zbog izbornih procesa u Srbiji i na Kosovu i eventualne promene pregovarača, ova faza dijaloga trebalo da do novembra, kada ističe mandat šefici EU diplomatije, dovede bar do potpune implementacije Briselskog dogovora kao prvog u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine. EU očekuje da uslede i drugi sporazumi o preostalim otvorenim pitanjima.

Jasnije pozicioniranje prema krimskom pitanju?

Povodom navoda nekih srpskih medija da bi 23. rundu dijaloga Beograda i Prištine šefica EU diplomatije mogla da iskoristi da na delegaciju Beograda izvrši dodatni pritisak kako bi se Srbija pridružila evropskim merama protiv Ruske Federacije, u Briselu ponavljaju da zemlje koje pretenduju na članstvo u EU nemaju pravno formalnu obavezu da podrže ovakve odluke zemalja članica Unije, ali i upozoravaju da se obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju „budno prate“ i da će imati „svoje efekte“ na godišnje izveštaje o napretku svake zemlje pojedinačno u procesu evrointegracija.

Nezvanično, diplomatski izvori u Briselu kažu da se u Evropska unija shvata „specifična pozicija Srbije“, ali i da se od Beograda ipak očekuje „malo jasniji stav“ u odnosu na krimsko pitanje.

Autorka Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković