Nasilje i strah: berlinski Jevreji zabrinuti

Ana Černjak Segal drži se isključivo činjenica, a ipak je veoma zabrinuta. Ona pominje pokušaj podmetanja vatre u njenoj sinagogi sredinom oktobra prošle godine s dva molotovljeva koktela, kao i napad na mladog člana te zajednice pre nekoliko nedelja u berlinskoj četvrti Gezundbrunen. Mladić je, kaže, „fizički napadnut i antisemitski je vređan“, a zadobio je „prelom kosti i pretrpeo ogromnu emocionalnu i mentalnu štetu“.

O ta dva antisemitska napada na ortodoksnu jevrejsku zajednicu „Kahal Adass Jisroel“ u berlinskoj ulici Brunenštrase izveštavano je u čitavoj Nemačkoj.

Uvrede u metrou

Segal, predsednica zajednice, navodi međutim da je bilo još mnogo drugih incidenata, što sve izaziva veoma veliku zabrinutost za bezbednost. Ima verbalnih napada na ulici ili u javnom prevozu, na primer uvredljivi povici: „Decoubica“. Ima izražavanja neprijateljstva na internetu, antisemitski znaci ispisuju se na stambenim zgradama i ulaznim vratima, sa dovratka se otkidaju mezuze – kutijice u kojima je pergament s odlomcima iz religioznih tekstova koje verujući Jevreji kače na okvire vrata njihovih stanova.

„Znatno je povećana pretnja jevrejskom životu“, kaže ona. „Ovo nikad nismo mogli ni da zamislimo.“

Segal je bila jedna od onih koji su govorili na predstavljanju godišnjeg izveštaja za 2023. berlinskog „Centra za istraživanje i informisanje o antisemitizmu“ (RIAS-Berlin). Ono što statistika pokazuje u trezvenim, a opet tako zastrašujućim brojkama, ona svojim svedočenjem ispunjava životom.

U 2023. RIAS-Berlin je zabeležio 1.270 antisemitskih incidenata u glavnom gradu Nemačke. To je najveći broj od osnivanja Centra 2015. i predstavlja povećanje od gotovo 50 odsto u odnosu na prethodnu, 2022. godinu.

„Sedmi oktobar 2023. je prekretnica“, kaže menadžer projekta RIAS-Berlin Julija Kop. Od tada je antisemitizam u Berlinu „značajno prisutniji“ nego ranije.

Od 7. oktobra, prvog dana ubilačkog napada terorističke organizacije Hamas, pa do kraja godine, bilo je u proseku oko deset antisemitskih incidenata dnevno. Zabeleženi su i krivični incidenti i oni koji to nisu.

Kop ukazuje da se jevrejski život u gradu odavno promenio. Jevrejke i Jevreji paze da ih ne prepoznaju po verskim simbolima. Neki se čak sele iz delova grada u kojima su posebno ugroženi.

„Traumatizovani i povređeni“

Kop navodi primer jevrejskog restorana „DoDa’s Deli“, koji je dugo radio u berlinskoj četvrti Fridrihshajn. Ubrzo nakon što je počeo teror Hamasa, najpre je uništen natpis restorana, a zatim je počelo da stiže sve više pretnji, ali i upozorenja ljudima da ne posećuju taj lokal. „Bili su primorani da napuste tu četvrt“, objašnjava Kop. Vlasnici sada nameravaju da još jednom pokušaju da otvore restoran „DoDa’s Deli“ u Vilmersdorfu, na zapadu Berlina.

Sigmunt Kenigsberg, službenik jevrejske zajednice u Berlinu zadužen za antisemitizam, ocenjuje da novi izveštaj pokazuje „koliko su veliki delovi jevrejske zajednice u Berlinu traumatizovani i povređeni“.

Pritom situacija u Berlinu – gradu s najvećom muslimanskom, a ujedno i najvećom palestinskom zajednicom u Nemačkoj – uopšte nije izuzetak. To jasno pokazuje godišnji izveštaj kancelarije RIAS u pokrajini Hesen za 2023, koji je predstavljen istog dana. I tamo su brojke eksplodirale nakon 7. oktobra: više od 60 odsto od 528 zabeleženih incidenata dogodilo se u poslednja tri meseca prošle godine.

Dan ranije su se novinarima u Berlinu obratili i stručnjaci iz „Udruženja savetodavnih centara za pogođene desničarskim, rasističkim i antisemitskim nasiljem“ (VBRG). Istoričar Jens-Kristijan Vagner, šef Memorijalne fondacije Buhenvald i Mitelbau-Dora u Tiringiji, osvrnuo se tada na incidente koji se događaju tokom obilaska bivših koncentracionih logora. Bilo je, kaže, antisemitskih ili antiizraelskih komentara, pa čak i zastrašivanja zaposlenih u Memorijalnom centru.

Na pitanje da li ti počinioci potiču i iz propalestinskog, odnosno muslimanskog miljea, on kaže da su to po pravilu „autohtoni Nemci“ – dakle državljani Nemačke bez ikakvog migracionog porekla.

Sumnje i frustracije

Jevrejke i Jevreji, odnosno izraelski državljani u svim delovima Nemačke, zabrinuti su za svoju bezbednost i integritet. Posebno u Berlinu. Uprkos tome, obično kažu da se osećaju zaštićeno i dobro zbrinuto od strane policije. Ni eksperti Centra RIAS ne iznose kritike na račun ponašanje snaga bezbednosti tokom antiizraelskih demonstracija.

Pa ipak, javljaju se sumnje i frustracije. Segal priča kako je kamenjem razbijen prozora jedne jevrejske porodice iz njihove zajednice. Kamenje su bacila deca muslimanske porodice iz komšiluka.

Policajci su toj jevrejskoj porodici savetovali: „Sklonite se iz ovog kraja. Mi tu ne možemo ništa.“ Takve poruke su za članove zajednice poražavajuće, kaže Segal. Nadležni „mole i mole“ pogođene da takve slučajeve prijavljuju. Ali, ne urade to svi.

Do sada je bilo mnogo pojedinačnih incidenata, uključujući i „slučajne susrete u svakodnevnom životu“, kako to kaže Julija Kop. A pošto su to slučajni događaji, pogođenima je bilo „teško da se od njih zaštite“.

Ujedno, s obzirom na sve veću borbenost i slogana i aktera, stručnjaci se plaše daljeg porasta broja napada i eskalacije nasilja. Samuel Zalcborn, kontakt-osoba u gradu-pokrajini Berlin zadužen za antisemitizam ukazuje na žestinu pojedinačnih protesta i ujedno strahuje od dalje agresije. On čak ocenjuje da je to „razvoj koji potencijalno preuzima predterorističke strukture“.