„Naredne dve godine će biti dobre za proširenje"

„Evropska komisija naredne godine vidi nove šanse za približavanje Zapadnog Balkana EU", piše austrijski list Viener cajitung i dodaje: „Entuzijazam može u sebi imati i nešto uznemirujuće. Slaba je korist od samog oduševljenja ako se reči ne pretvore u dela. Sa ovakvim stanjem je na Zapadnom Balkanu suočen komesar za proširenje EU Johanes Han koji je prilikom nedavne posete Albaniji rekao da zemlje regiona moraju raditi na daljim reformama i da se ne smeju odmarati na lovorikama."

„Činjenica je da su izgledi Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, zemalja od kojih neke imaju status kandidata za članstvo u EU - bolji nego pre godinu i po dana. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u govoru pred Evropskim parlamentom istakao evropske perspektive Zapadnog Balkana. Osim toga, čak se pominje i mogući datum proširenja: 2025. godina. Ipak, Han kaže da balkanske zemlje ne mogu samo čekati. Radi se o procesu u kojem zemlje, koje teže članstvu u EU, svojim reformskim naporima moraju dati doprinos. Han je u razgovoru sa novinarima u Tirani rekao da "još nije odlučeno koje će prve države biti primljene u EU iako su neke već počele pristupne pregovore".

„Kada je reč o procesu približavanja, zemlje su u različitim stadijumima. Dok EU sa Srbijom i Crnom Gorom već vodi pristupne pregovore, Makedonija i Albanija su dobile status kandidata. BiH je od toga udaljena, a Kosovo još udaljenije. „Naredne dve godine će biti dobre za proširenje", kaže Han. EU u 2018. godini prvo predsedava Bugarska, kasnije Austrija nakon koje sledi Rumunija. Sve tri zemlje se zalažu za ulazak Zapadnog Balkana u EU. U maju bi u Sofiji trebalo da se održi velika konferencija o toj temi, a u februaru bi Evropska komisija trebalo da predstavi strategiju za Zapadni Balkan. Han takođe smatra da je istovremeno neophodno unutar EU objasniti značaj proširenja. Trenutno je potrebno nekoliko godina kako bi se prevladala skepsa o proširenju EU koja dominira pre svega kod zapadnoevropskih zemalja. S druge strane, zemlje kandidati su spremne za članstvo u EU, ali njene članice nisu", piše Viener cajtung.

List Zidkurir piše o Ulrike Blater koja se i 22. godine nakon rata „oseća odgovornom za ljude na Balkanu". List podseća da je Blaterova za vreme rata u BiH boravila kao lekarka i da danas u okviru humanitarne organizacije „Awo-Bosnienhilfe" pomaže regionu u kojem krize 90-tih godina još uvek nisu prevaziđene.

Ulrike je zajedno sa mužem Joahimom iz Nemačke biciklom putovala do BiH i tamo, kako kaže, u razgovoru sa ljudima stekla utisak koji daje nadu za optimizam. Blaterove su u Sarajevo dočekali, mladi, dve televizijske ekipe, a ugostila ih je i nemačka ambasada. „Mnogo smo doživeli i naša akcija još nije završena", izjavila je Ulrike Blater koja sa mužem više od 20 godina prati projekte za obuku i zapošljavanje mladh. Na taj način se u zemlji, u kojoj je veliki broj mladih nezaposlen, želi zaustaviti sve veći odlazak u inostranstvo. „Mi takođe pokazujemo da multietnički projekti omogućavaju suživot", kaže Blaterova.

Priredio: Mehmed Smajić