Naprednjački monolit poljuljan u Beogradu, ali i dalje stoji

Pobednici izbora su jasni. Aleksandar Vučić je uverljivo pobedio na predsedničkim izborima. U napadu skromnosti rekao je da će po isteku drugog predsedničkog mandata na vlasti biti duže nego što je to bio Nikola Pašić. Izgleda da predsednik računa i vreme kada mu je formalni šef bio premijer Ivica Dačić – ali i Pašić je bio ministar spoljnih poslova i kada nije bio premijer.  

Predsednik po Ustavu i nije sam „na vlasti“, posebno u odnosu na predsednika Vlade, iako ga njegova premijerka dosledno zove „šefe“. Tako će u zemlji Srbiji ostati i u narednih nekoliko godina. I na parlamentarnom nivou – sa Socijalistima i Mađarima – naprednjaci će imati solidnu većinu.

Vučiću – posebno njemu, a manje njegovoj partiji – isplatilo se što je bio i ostao ubedljivo najprisutniji u virtuelnom i stvarnom svetu. Ljude je dodatno hipnotisala neizvesnost koju donosi ruski napad na Ukrajinu. Strah je oduvek bio Vučićev saveznik.  

A Srbija je – izbori su pokazali – još uvek zemlja straha, a ne zemlja nade.  

Nejasna podela karata u Beogradu 

Jedino je kombinatorika na nivou Beograda nejasna. Izgleda da Naprednjaci i Socijalisti – uprkos neočekivano jakom rezultatu Socijalista, koji je postignut najverovatnije zahvaljujući preticanju s desne, rusoljubne strane – nemaju baš jasnu većinu.

Drugo je pitanje da li tu većinu ima i opozicija, rascepkana na blok okupljen oko Dragana Đilasa i Marinike Tepić i zelenih levičara koji su uzeli preko deset odsto.

Gužva koja je nastala na desnici – a Aleksandar Vučić se požalio na jačanje desnice (poruka Briselu: „Eto kad me terate da osudim Moskvu“)  – dodatno komplikuje stvar u gradskom parlamentu. Cenzus su prešli i Zavetnici i koalicija okupljena oko Dveri i NADA sa mladolikim urbanim konzervativcem, Milošem Jovanovićem, koji ima uglađene manire, a tvrdu ideologiju.

Sve ovo znači da desno od naprednjaka postoji rezervoar od preko petnaest odsto birača.  

Aleksandar Jovanović Ćuta već je požurio da kaže da ne može da zamisli svoju levo-zelenu koaliciju MORAMO u savezu sa Zavetnicima, a Milica Đurđević Stamenkovski je kao zavetnička liderka izjavila da može da zamisli sve osim koalicije sa Ujedinjenom Srbijom. Sve to skoro da čini matematičku većinu opozicije u Beogradu nemogućom.

To bi značilo, ako se ne desi neko čudo, da u Beogradu može nastati pat-situacija. U takvim prilikama naprednjaci umeju da kupe naklonost ponekog izabranog lokalca.  

Opozicija opet ima vremena da se pregrupiše

Dok su na predsedničkim i parlamentarnim izborima naprednjaci manje-više ostvarili što su hteli, u Beogradu je njihov adut Aleksandar Šapić – zakazao. Očito se njegovi novobeogradski glasovi nisu prelili u naprednjački kazan, pa je taj podbačaj i nametnuo strepnju oko formiranja vlasti u gradu koji je ekonomski motor Srbije.

Ni naprednjaci ni njihov šef ne vole strepnju – za sada izgleda kao da imaju većinu od jednog glasa u gradskoj skupštini. Da im je vlast potpuno iskliznula iz ruku, Šapićeva politička budućnost kod Naprednjaka mogla je biti završena i pre nego što je počela. Na veliku Vesićevu radost. I ovako, čak i ako bude prvi čovek grada, ući će u mandat iz slabe pozicije.  

Nepovoljan ishod za opoziciju u glavnom gradu je moguć uglavnom zbog liste Borisa Tadića koja nije preskočila cenzus, što za opoziciju znači skoro tri odsto mrtvog biračkog kapitala. A to je ono što nedostaje da se osvoji gradska vlast.  

Šta ostaje opoziciji? Da se čeliči u manjinskoj poziciji, da poveća vidljivost. Ni jedan proces ukrupnjavanja do sada nije uspeo, ali vremena opet ima jer će Naprednjaci vladati još godinama. Opozicija mora da promisli kako da taj period ne produži nepotrebnim greškama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu