Napadi na Zelene u predizbornoj kampanji u Bavarskoj

Kandidati stranke Zeleni navikli su na vređanje i verbalno zlostavljanje tokom predizborne kampanje u Bavarskoj. Ali, čak i oni su bili šokirani onim što se dogodilo na skupu u Noj-Ulmu sredinom septembra, kada je na vodeće kandidate, Katarinu Šulce i Ludviga Hartman, bačen kamen.

To je „depresivno niska tačka“, ocenila je Šulce u izjavi novinarima nešto kasnije. U incidentu niko nije povređen, a osumnjičeni je brzo i na licu mesta uhapšen. Državni tužioci su saopštili da je 44-godišnji muškarac bio pod dejstvom alkohola, a i da je, kako je rečeno, pripadnik scene „kritičara mera protiv Kovida“.

Katarina Šulce, koja sada u finišu kampanje svakodnevno učestvuje na tri do pet događaja, insistirala je da je takav incident samo izuzetak. Tačno je da se događaji povremeno prekidaju, ali ona je, kaže, viđala iste provokatore na različitim mestima i sumnja da su oni deo male grupe organizovanih aktivista, a ne da su to lokalni glasači.

-pročitajte još: Bavarska: Premijer čuva koalicionog partnera uprkos optužbama

Ipak, incident u Noj-Ulmu dobro ilustruje koliko je politička debata u Nemačkoj usijana, kao i to koliko se poslednjih nedelja nemilosrdan bes usmerava na Zelene na internetu i u desničarskim medijima. „Mislim da naši politički rivali vole da dosipaju ulje na vatru, vole da raspaljuju situaciju“, rekla je Šulce. „Druga je stvar ono što doživljavamo, da je demokratija svuda napadnuta i to sa raznih strana. Sada to vidimo i u Nemačkoj.“

Grad protiv sela

Zeleni obično ostvaruju najbolje rezultate među dobro obrazovanim ljudima koji žive u multikulturalnim, urbanim sredinama. Ali, to otežava posao bavarskim Zelenima, jer ta najveća nemačka država ima mnogo birača koji žive na selu i koji su tradicionalno skeptični prema ekološkoj partiji.

Te birače dodatno odbija politika savezne nemačke vlade levog centra, čiji su deo i Zeleni, zato što se ona često predstavlja kao neko ko aktivno ugrožava način života onih koji žive na selu.

Novi nacrt zakona o zameni sistema grejanja na fosilna goriva, na primer, izazvao je kod mnogih bavarskih glasača koji poseduju nekretninu strah da im više neće biti dozvoljeno da koriste drva za grejanje svojih kuća, već da će biti naterani da po visokoj ceni pređu na neki drugi oblik grejanja. U nadi da će preduprediti neizbežnu reakciju takvih birača, bavarski Zeleni u aprilu su izjavili kako su uspeli da ubede ministra privrede, njihovog stranačkog kolegu Roberta Habeka, da revidira svoj zakon kako bi omogućio ljudima da nastave da koriste drva za grejanje.

U međuvremenu, Ludvig Hartman je optužio bavarske političare da oponašaju taktiku desničarskih populista širom sveta izazivajući lažni sukob između birača sa sela i iz gradova. „To je fatalan razvoj događaja“, ocenio je. Jedinstvena snaga Bavarske, kako je naglasio, uvek je bila u tome što ekonomska snaga nije koncentrisana u njenim gradovima, pa su stoga interesi gradova kao što je Minhen (gde je Zelena partija jaka) bili usklađeni s interesima ljudi iz ruralnih područja.

Sada se međutim svaka debata pretvara u raspravu između sela i grada, žali se Hartman. To se dogodilo nedavno, kada je taj političar Zelenih pozvao Bavarsku da proširi svoje vodozaštitne zone. Poljoprivrednici su to odmah odbili, jer bi to značilo da će manje moći da koriste hemijsko đubrivo. „Zato se sada se priča da je voda samo za gradove“, rekao je Hartman. „Ne želimo ovde tu vrstu debate. Potrebni smo jedni drugima.“

Predrasude o Zelenima

Uprkos takvim pokušajima da se bude umeren, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), stranka desnog centra koja i dalje dominira u Bavarskoj, proglasila je stranku Zelenih za parije. Lider CSU i premijer Bavarske Markus Zeder oštro je odbacio bilo kakvu mogućnost koalicije sa Zelenima.

On u izjavama za medije Zelene redovno prikazuje kao stranku koja želi da legalizuje kanabis, dok istovremeno zabranjuje deci slatkiše, a odraslima kobasice. „Zeleni žive u svetu fantazija i zabrana“, rekao je Zeder u martu za tabloid „Bild“. „Oni su stranka broj jedan u zabranama – zabrane mesa, petardi, pranja automobila, reklama, balona… To je samo mali izbor iz njihovih planova. Na kraju, oni žele drugačiju republiku i da prevaspitaju Nemce, ali većina ljudi ne želi da plešem uz tu zelenu melodiju.“

Ipak, kandidati Zelenih, Šulce i Hartman, i dalje su veliki optimisti i smatraju da je koalicija sa konzervativnom CSU i dalje moguća. „Ako postoji nešto na šta možete da se oslonite, to je da će se Zeder predomisliti“, kaže Hartman. On je uveren da je to što CSU insistira na svojoj trenutnoj koaliciji sa populističkom strankom Slobodnih birača, samo taktika u kampanji.

Zeder zaista ima istoriju nošenja različitih političkih kostima, već prema tome koji je od njih u tom trenutku svrsishodan. Bavarski premijer se tako recimo 2020. godine fotografisao kako grli drvo, obećavajući pritom da će posaditi 30 miliona novih stabala u toj pokrajini. Čak i u svom govoru ovog ponedeljka, između optužbi na račun Berlina i njegovih političara, Zeder je naglasio da razume da postoji pretnja od klimatskih promena – tako što je kao ilustraciju koristio upravo sliku iz Bavarske, sliku snega koji kopni na najvišoj nemačkoj planini, Cugšpicu.

Mlađi glasači CSU to umeju cene. Među Zederovom publikom na promociji u Ebersbergu bio je i Danijel Tiburski, 15-godišnji novi član konzervativne omladinske organizacije CSU „Mlada unija“. On potvrđuje da su ekološke kampanje, poput „Fridays for future“, uticale na politiku CSU u poslednjih nekoliko godina. „Lepo je videti našeg pokrajinskog premijera kako objašnjava da je Bavarska tako jaka i stabilna zahvaljujući CSU“, kaže Tiburski za DW. „Naravno da želimo da postanemo klimatski neutralni, to je veoma važno za moju generaciju. Ali, to moramo da uradimo hladne glave.“

Uprkos široko rasprostranjenoj agresiji protiv Zelenih i napadima bavarskih konzervativaca – od CSU, preko Slobodnih birača, pa do krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) – antipatija prema Zelenima u Bavarskoj možda i nije toliko duboka kao što pokazuje incident sa kamenom u Noj-Ulmu.

Bavarski Zeleni trenutno imaju 14 do 15 odsto podrške, što znači da su u trci za drugo mesto u parlamentu s desničarsko-populističkim Slobodnim biračima. Taj rezultat bio bi ispod onog spektakularnog maksimuma koji su Zeleni zabeležili na izborima u Bavarskoj 2018. (17,6 odsto), ali bi i dalje bio daleko iznad jednocifrenih rezultata kojima je stranka morala da se zadovolji na svim ostalim bavarskim izborima pre toga. Zato Šulce i ostaje tako optimistična. I poručuje: „Još mnogo toga treba da dođe od nas!“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.