Napadi na izbeglice – nemačka sramota

Prema podacima Službe za zaštitu ustavnog poretka, u Nemačkoj je prošle godine bilo 990 slučajeva nasilja desničarskih ekstremista, što je za 23,6 odsto više nego 2013. Autori izveštaja napominju da posebnu zabrinutost izaziva sve veći broj napada na prihvatilišta za izbeglice – tokom prošle godine ih je bilo 170.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, koji je predstavio izveštaj, rekao je da bi građani trebalo jasno da pokažu protivljenje takvim pojavama. Prema njegovim rečima, napadi desničarskih ekstremista u dotičnim sredinama stvaraju klimu straha: „Svaki takav napad je napad na pravnu državu, na svakog građanina ove zemlje“, naglasio je De Mezijer. Brige izaziva i sve veća opasnost od radikalnih islamista. Njihov broj se, kako se navodi u izveštaju, sa 5.500 u 2013. povećao na 7.000 u prošloj godini. „Brutalni napadi poslednjih nedelja imaju za cilj širenje straha“, rekao je De Mezijer, i rekao da prevencija može da spreči još veću radikalizaciju. Kada je reč o nasilju levičarskih ekstremista, ono je ostalo na istom nivou kao i 2013. godine.

Služba za zaštitu ustavnog poretka je upozorila i na porast opasnosti koje predstavljaju strane tajne službe. Tomas de Mezijer kaže da se špijunažom najviše bave Rusija, Kina i Iran. Kada je reč o aktivnostima američke tajne službe NSA, „nema indicija koje bi ukazivale da je ona prekršila nemačko pravo“, rekao je predsednik Službe Hans-Georg Masen. Evo izvoda iz karakterističnih komentara kojima je nemačka štampa propratila izveštaj.

Minhenski dnevnik Zidojče cajtung komentariše porast nasilja desničarskih ekstremista u Nemačkoj: „Savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, predstavljajući ovaj izveštaj, rekao je da ne želi da u Nemačkoj pored jevrejskih ustanova i organizacija i sva prihvatilišta za azilante budu pod nadzorom. Jasnije nije moglo biti – vidi se kako stoje stvari u ovoj zemlji 2015. godine. Jevreji, 70 godina posle Drugog svetskog rata, još uvek nisu sigurni. A izbeglicama i potražiocima azila preti isto. Kako je to sramotno za jedno društvo koje odavno misli da je naučilo nešto iz istorije.“

Magdeburger folksštime (Magdeburg) smatra da sada treba delati „u prvoj liniji u borbi protiv – straha od nepoznatog. Jer, difuzan strah od izbegličkih domova, koji radikalna desnica rado koristi za svoje potrebe, na kraju može dovesti do mržnje. I zato je važno prosvećivanje – onaj ko zna koja porodica iz kog kriznog regiona sada stanuje u neposrednoj blizini neće imati i strah od nepoznatog. Znanje može da razoruža propagandu“.

Zidvest prese (Ulm) ukazuje na jedan paradoksalni momenat: „Zvuči malo šizofreno, ali Tomas de Mezijer je u pravu kada kaže da je s jedne strane spremnost građana da prihvate izbeglice velika, a da s druge strane rastu mržnja i nasilje prema tražiocima azila. To je difuzna mešavina kulture dobrodošlice i netrpeljivosti prema strancima. Sada bi ministar i sam mogao da učini nešto kako bi zaustavio sramotni porast napada na prihvatilišta za izbeglice u našoj zemlji. Razumno rešenje problema sa prilivom izbeglica na evropskom nivou bilo bi važan signal za stanovništvo. Ali, zemlje EU nažalost nisu u stanju da se dogovore oko takvog rešenja.“

Štraubinger tagblat (Štraubing) se posvetio jednom drugom aspektu izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka – terorističkoj opasnosti. „Sa svakim daljim širenjem IS raste i opasnost da će ta teroristička organizacija izvesti i seriju napada u Evropi. Džihadisti upravo formiraju logističke centre za planiranje, organizaciju i izvođenje atentata. Samo ako Zapad proširi akciju bombardovanja i ako strane trupe uđu u Siriju i Irak, užasu IS bi mogao da dođe kraj. Borba protiv terorista mora da se vodi vojnim sredstvima, ali – i političkim. Jer, zlo koje je uzrok svega, jeste džihadizam“.

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Služba za zaštitu ustavnog poretka je poslednjih godina – nakon što je otkrivena serija ubistava terorističke ćelije NSU – prošla kroz svoju najdublju krizu, u kojoj je s pravom postavljeno i pitanje zašto ona uopšte postoji. Najnoviji izveštaj pokazuje, međutim, da bez tajnih službi država ne bi bila bezbedna. Zadatak političara na svim nivoima jeste da se pobrinu za to da ljudi ne potpadnu pod uticaj brutalnih ideologija – i da to postigne sveobuhvatnom prevencijom.“

Landescajtung (Lineburg) smatra da je „važno to što se Služba za zaštitu ustavnog poretka posebno fokusirala na desničarske ekstremiste koji su 2014. počinili toliko krivičnih dela kao nikada ranije. Difuzni strahovi se konkretizuju velikim prilivom izbeglica. Taj talas vešto koriste desničarski agitatori. Sada nije samo država u obavezi da nešto učini, već i svaki pojedinac. Samo kada se oslobodimo predrasuda, nešto će se promeniti.“