Napadi na hrišćanske izbeglice

Ramin F. je izbeglica i se oseća progonjenim i u Nemačkoj. Dolazi iz Irana, gde je prešao u hršićanstvo -za tamošnju državu neoprostiv "zločin". Živi u jednom domu na istoku pokrajine Brandenburg i kaže da je među 120 izbeglica, osim njega, još osam hrišćana: "Kad su saznali da sam hrišćanin, počeli su problemi".

Muslimanske izbeglice su odbijale da idu na kurs nemačkog jer nisu hteli da budu u istoj prostoriji "s nečistim". Krali su mu odeću, čak i hranu. Izazivali su ga u želji da se upusti u tuču, a kad legne u krevet, drugi namerno prave buku. Ukratko, živi u stalnom strahu i već ima psihičkih problema, a i kosa je počela da mu opada.Nadležne službe ne idu baš tako daleko da tvrde kako Ramin F. laže, ali uvek iznova se kaže da su to "usamljeni slučajevi". O tome se raspravljalo i na jednoj konferenciji u Berlinu: i predstavnici obe velike crkve u Nemačkoj, katoličke i evangelističke, utvrdili su da je takvo zlostavljanje hrišćana "izuzetak". Ipak, neke crkvene organizacije tvrde da ima još mnogo, možda na hiljade takvih slučajeva i da i politika mora nešto učiniti.

Policija ne sme o tome da govori

Nemačka humanitarna organizacija "Open Doors" je hrišćanska organizacija bliska konzervativnim krugovima evangelističke crkve. Markus Rode koji vodi tu organzaciju, tvrdi da je stanje kritično i da "moramo reći istinu". Rode optužuje političare i crkvene institucije u Nemačkoj da radije okreću glavu i umanjuju problem.

"Open Doors" i neke druge crkvene humanitarne organizacije poput katoličke "Crkve u nevolji", "Akcije za progonjene hrišćane " i Centralnog veća pravoslavnih crkava u Nemačkoj, zahteva da se otvoreno progovori o tom progonu i nasilju nad hrišćanima u utočištima za izbeglice. Kako je Rode izjavio, taj zahtev počiva "na želji mnogih dobrovoljaca koji rade sa izbeglicama i koji se ne usuđuju da govore, ali i na molbi policije kojoj je zabranjeno da o tome govori".Ove humanitarne organizacije su pokušale da otkriju slučajeve takvih zlostavljanja, preko mreže svojih radnika u čitavoj Nemačkoj. Javilo se 231 izbeglica, pre svega iz Sirije, Iraka i Avganistana. Tvrde da su i u Nemačkoj izloženi i telesnom i psihičkom nasilju, uvredama i čak pretnjama smrću. Zato pastor berlinske Slobodne crkve Gotfrid Martens zahteva: "Treba prestati s tom paradigmom 'usamljenog slučaja'." Samo u okolini Berlina i ima "na stotine slučajeva".

Ko to štiti izbeglice?

Što je najgore, gotovo polovina ovih prijava odnosi se na slučajeve zlostavljanja koje su počinili bezbednjaci - koji čuvaju prihvatilišta. Među tim osobljem je ranije bilo slučajeva rasizma i čak pripadnika neonacističkih organizacija - i tu su nadležni delovali vrlo brzo i efikasno i angažovali mnoge osobe stranog porekla koji žive u Nemačkoj.

Ali ovim humanitarnim organizacijama se čini - sad se otišlo u drugu krajnost: čuvari se biraju samo "po kriterijumu poznavanja jezika i opsega bicepsa", kaže pastor Martens. Štaviše, njemu je poznat slučaj i gde je direktor smeštaja za izbeglice, inače poreklom iz Avganistana, pocepao Bibliju i hrišćanima odbio da pruži smeštaj.

Ove humanitarne organizacije zato predlažu da se poveća broj hrišćana u pojedinim prihvatnim centrima. Pastor Martens se čak zalaže za potpuno razdvojeni smeštaj muslimanskih i ne-muslimanskih izbeglica. Poslanik CDU Heribert Hirte podseća da žrtve takvih zlostavljanja nisu samo hrišćani, nego i druge manjine, poput Alevita, ali bilo je i napada na homoseksualce i uopšte, na mnoge žene ako su same dospele u Nemačku. Ali Hirte se protivi prihvatilištima podeljenim po veri ili naciji, već insistira na tome da i u prihvatilištima mora vladati temeljno načelo slobode veroispovesti i "svi koji nam dođu, to im se mora objasniti već od prvog dana".