Napad u Bosanskoj Krupi: Sindrom dece-terorista u BiH?

Napad na instituciju, napad na državu, podstrekivanje od strane nekih ekstremnih grupa, sve su to pitanja na koja Tužilaštvo Unsko–sanskog kantona traži odgovore, kako bi rasvetlilo uzroke terorističkog napada koji je potresao Bosnu i Hercegovinu.

Tužilaštvo je saopštilo da je osumnjičeni (rođen 2009. godine) imao odevni predmet preko polovine lica prilikom ulaska u Policijsku stanicu Bosanska Krupa, a potom u dežurnu sobu u kojoj su se nalazila dva policijska službenika.

Nakon toga ih je bez ikakvog povoda napao nožem. Ozrenu Maranu zadao je povrede grudnog koša od kojih je kasnije preminuo, a Avdi Hasanoviću povrede abdomena i glave – on je van životne opasnosti.

Motiv

„Nezvanično, motiv je napad na instituciju, odnosno policijsku stanicu kao organ, s ciljem zastrašivanja stanovništva. Pored ovog motiva proveravaće se i da li je maloletno lice bilo podstrekivano i da li iza njega eventualno stoje neke ekstremne grupe“, rekla je glavna tužiteljka kantona Merima Mešanović.

Napad je okarakterisan kao teroristički čin, a to po definiciji znači da su ispunjena dva osnovna elementa – nasilje i napad na državu.

Stepen bezbednosti pojačan je teritoriji cele Federacije BiH, a na području Unsko-sanskog kantona specijalna policija sa dugim cevima u petak uveče vršila je pretrese na više lokacija.

U međuvremenu su se pojavile špekulacije o verskom fanatizmu kao mogućem razlogu terorističkog čina, ali u tužilaštvu i policiji ne potvrđuju ove navode.

„U medijima su se pojavile nezvanične informacije da je lice uzvikivalo, povikivalo... međutim, to je nešto što za sada nije utvrđeno. Nakon provedenog kriminalističkog istraživanja moći ćemo sa tako nečim izaći u javnost“, rekao je direktor Uprave policije Unsko–sanskog kantona Amel Kozlica.

Javnost u BiH je u šoku, posebno stanovnici Bosanske Krupe i Novog Grada odakle je bio ubijeni Ozren Maran. Ne mogu da veruju da se ovakav napad desio u ovom krajiškom mestu.

„Predivni ljudi sa kojima sam se često viđao. Samo sat, dva pre toga imao sam sa njima komunikaciju. Ne znam, ništa ne znam“, rekli su neki od stanovnika Krupe, dok su vidno uznemireni prolazili pored policijske stanice u ovom mestu. 

Amnestija od krivične odgovornosti

U okviru istrage pretresena je porodična kuća ubice, a policija je demantovala informacije o hapšenju roditelja maloletnika.

Upravo činjenica da se radi o maloletnom licu, amnestira ga od krivične odgovornosti. Za ovo krivično delo propisana je kazna zatvora od deset godina do doživotne robije, ali Krivični zakon Federacije ovde se ne može primeniti.

„Ovom maloletnom licu ne može se izreći takva kazna, niti kazna zatvora, jer je mlađi od 16 godina, dakle ne radi se o starijem maloletniku, nego o mlađem maloletniku. S obzirom na to, njemu se mogu izreći zatvorske mere, odnosno, upućivanje u vaspitno-popravni dom u trajanju od pet godina“, objasnila je Mešanović.

Da li su zakazale obaveštajne službe, porodica, škola, društvo u kojem su devijacije bilo kakve vrste karta za ulazak u virtuelni svet i brzu popularnost – niko u ovom trenutku ne može da odgovori.

Za naknadnu pamet biće potrebna dublja analiza, koja se aktuelizuje samo kada se dogode ekstremni slučajevi, nakon čega se u pravilu formira ekspertska grupa, podnoseći izveštaje koje na kraju niko ne čita.

O prevenciji govori i ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Ramo Isak, koji u ovom slučaju amnestira policijske agencije od odgovornosti.

„Pod jedan, roditelji je trebalo da imaju informaciju da se sa detetom nešto događa. Škole i sve ostale institucije su trebale biti uključene do momenta policije. Policija je zadnja“, kategoričan je Isak.

Novi fenomeni

S druge strane, otvorilo se pitanje bezbednosti i celog sistema za koji se mnogi pitaju da li je zakazao ili je ipak reč o uticaju sa strane.

Stručnjaci za bezbednost slažu se da veliki uticaj, posebno na mlađa lica, imaju dešavanja na Bliskom istoku, koja su od 7. oktobra prošle godine radikalizovala značajan broj ljudi.

„Mi vidimo buđenje mreža za širenje mobilišućih narativa za izvršenje nasilja za koja smo mislili da su potpuno ugašena nakon poraza Islamske države 2019. godine. Međutim, bilo je naivno verovati da će jedan takav pokret završiti tako lako“, kaže stručnjak za bezbednost Vlado Azinović.

On podseća da je samo u zemljama EU izvršeno nekoliko desetina terorističkih napada u kojima je uhapšeno oko 60 lica, od kojih su čak dve trećine starosti od 13 do 18 godina.

„Imamo pojavu novog fenomena koje kolege na zapadu zovu TikTok teroristi, da se maloletne osobe sa 13, 14, 15 godina angažuju kao izvršioci teških krivičnih dela kao što je terorizam“, rekao je Azinović za N1, navodeći da bezbednosnim agencijama upravo onlajn prostor sada predstavlja najveći izazov.

Svi teroristički napadi u BiH

Iako se poslednji teroristički napad u Bosni i Hercegovini dogodio pre više od deset godina, mete su većinom bile policijske stanice.

Prvi napad se dogodio se u Bugojnu 2010. godine, kada je na policijsku stanicu bačena eksplozivna naprava. Ubijen je policajac Tarik Ljubuškić, dok je jedan službenik teže ranjen. Napad je okvalifikovan kao teroristički čin, a napadač Haris Čaušević, osuđen je na 35 godina zatvora.

Godinu dana kasnije Mevlid Jašarević pucao je na američku Ambasadu u Sarajevu, ranivši jednog policajca.

Napad na policijsku stanicu u Zvorniku 2015. godine podigao je sve policijske agencije u BiH na noge, ali se od tada malo šta konkretno promenilo u pristupu zaštite od terorizma.

Naoružan sa dve puške, pištoljem i džepova punih municije, Nerdin Ibrić došao je automobilom ispred policijske stanice u Zvorniku, pucao iz puške usmrtivši policajca na vratima. Nakon toga je ranio još dvojicu policajaca, a u razmeni vatre je likvidiran. Policijski izveštaji pokazali su da je izgovarao je „Alah ekber“ dok je pucao.

Nekoliko meseci kasnije u sarajevskom naselju Rajlovac, Enes Omeragić je ubio je dvojicu pripadnika Oružanih snaga BiH, a nakon toga izvršio samoubistvo. Nadležne policijske agencije povezivali su ih sa radikalnim pokretima koji su podržavali Islamsku državu.