Napad u Ašafenburgu već postao deo predizborne kampanje

Nemačka javnost oporavlja se od šoka nakon što je u sredu (22. januar) u Ašafenburgu na severu Bavarske jedan, očigledno psihički poremećen Avganistanac, nožem napao grupu dece i pritom usmrtio dvogodišnje dete i jednog muškarca koji je grupi pritekao u pomoć.

To je samo još jedan u nizu napada sa sličnom pozadinom, nakon prošlogodišnjih napada u Manhajmu i Zolingenu u kojima je bilo više mrtvih i gde su počinioci takođe bili odbijeni podnosioci zahteva za dobijanje azila, koji po zakonu nisu ni smeli da borave u Nemačkoj. Tome bi trebalo dodati i napad na božićni vašar u Magdeburgu pre nekoliko nedelja gde je počinilac takođe bio stranog porekla i gde je očigledno došlo do propusta vlasti.

Politička odgovornost

Nemačka se nalazi usred predizborne kampanje i zato nije trebalo dugo čekati na međusobne optužbe političara. Ni nekoliko sati nakon napada u Ašafenburgu predsednica novoosnovane levičarsko-populističke stranke Savez Sara Vagenkneht, u intervjuu za portal Politiko nemačku vladu i kancelara Olafa Šolca optužila je da su i oni odgovorni za napad. „To što se nakon Manhajma i Zolingena nije dogodilo ništa, pre svega je krivica kancelara i njegove ministarke unutrašnjih poslova“, rekla je Vagenkneht i dodala da je ministarka Nensi Fezer (SPD) „politički suodgovorna za svako buduće delo te vrste“.

Savezna nemačka vlada je nakon napada u Manhajmu (gde je počinilac bio jedan Avganistanac) i Zolingenu (gde je počinilac bio jedan Sirijac koji je odavno pre toga trebalo da budu proteran) najavila efikasnije proterivanje osoba koje nemaju pravnog temelja za ostanak u Nemačkoj.

Zašto je osumnjičeni još uvek bio u Nemačkoj?

I 28-godišnji Avganistanac koji se sumnjiči da je počinio pokolj u Ašafenburgu, po svim pravilima nije smeo više da boravi u Nemačkoj. On je u Nemačku stigao 2022, ali je u decembru povukao svoj zahtev za dobijanje azila nakon čega je trebalo da napusti Nemačku. Prema prvim naznakama, osumnjičeni se nalazio pod medicinskim tretmanom zbog psihičkih poremećaja.

Iako je kancelar Šolc odmah nakon napad izdao saopštenje u kojem izražava ogorčenje zbog napada i najavljuje brzu i temeljnu istragu, vođa opozicije i najizgledniji kandidat za kancelara nakon izbora, Fridrih Merc (CDU), takođe traži da se utvrdi „jasna politička odgovornost“. „O tome ćemo morati da razgovaramo kada se razjasne okolnosti te tragedije“, rekao je Merc.

AfD traži masovne deportacije

Kopredsednica desničarsko-populističke Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel je preko platforme Iks poručila: „Moje misli su s porodicama i povređenima. Remigracija odmah!“ Pojam „remigracija“ je AfD sve donedavno izbegavala, jer je ta ideja proterivanja stranaca i nemačkih državljana stranog porekla bila suviše ekstremna čak i AfD-ovim evropskim partnerima. Ali, nakon poslednjeg kongresa stranke i očigledno na talasu rastuće podrške građana (AfD trenutno po ispitivanjima javnog mnjenja podržava oko 20 odsto građana) Vajdel je taj sporni pojam potpuno prigrlila.

Alternativa za Nemačku je i nakon napada na božićni vašar u Magdeburgu s petoro mrtvih vrlo brzo mobilisala sledbenike, iako se taj slučaj razlikuje od ostalih. Tamo je počinilac jedan Saudijac koji već godinama živeo u Nemačkoj i radio kao lekar. Istraga je međutim pokazala da vlasti nisu preduzimale nikakve mere, iako je taj 50-godišnjak u više navrata upadao u oči zbog pretnji nasiljem.

Rukovodstvo Demohrišćana (CDU/CSU) je za četvrtak najavilo saopštenja u svezi s napadom u Ašafenburgu, kada bude poznato više detalja o osumnjičenom i njegovoj pozadini. Avganistanac bi u toku dana trebalo da bude izveden pred istražnog sudiju, a pitanje migracija generalno i posebno nemoć Nemačke da protera osobe koje predstavljaju opasnost po bezbednost, verovatno će zauzeti još više mesta u predizbornoj kampanji koja traje još mesec dana.