„Napad na demokratiju“

„Iznad Vestminstera se nadvila jeziva tišina. Napad u vladinoj četvrti kod mnogih Britanaca budi borbeni duh“, piše dopisnik Špigela iz Londona za internet-izdanje tog lista. „Napadi su Britance pogodili u srce. Napadač je izabrao mesto na kojem se okupljaju stanovnici Londona, mesto na kojem se, između ostalog, mogu videti i otvorenost grada, i sloboda liberalne države. ’Napad na demokratiju’ – tako glasi naslov je u više britanskih novina. Bio je ovo prvi atentat nakon užasnih napada 2005. godine. Napad je izvršen na godišnjicu napada u Briselu. Da li je to slučajnost? Šta i kako dalje? Šok i hrabrost istovremeno – da li je to moguće? Na Tviteru se već pojavio hešteg: #WeAreNotAfraid – ne bojimo se.“

„Poruka londonskog ubice boli“, piše Landescajtung iz Lineburga. „Ni video-nadzor, ni tehnika za prisluškivanja dobro opremljenog britanskog bezbednosnog aparata, nisu mogli da spreče napade u samom srcu demokratije. Moraćemo da se naviknemo da nam je svakodnevica između rata i mira. Još pre razornog napada na podzemnu železnicu u Londonu, izvršenog pre 12 godina, Britanci su u takvom stanju živeli sa začuđujućom smirenošću. Da li će tako reagovati i na poslednje napade? Bes i agresivnost, koji su kod Britanaca došli sa ’bregzitom’, zamenili su tu smirenost.“

Veclarer noje cajtung preporučuje: „Živimo kao i do sada. Na taj način teroristi neće zavladati nad nama – kako bi to želeli. Hladnokrvni stratezi koji stoje iza napada, žele da demokratske države posrnu. Ojačane desno-radikalne snage u Evropi, koje teroriste i izbeglice stavljaju u isti koš, pokazuju koliko brzo može da se ostvari takva procena. Obaveza svakog demokrate jeste da to prepozna i da se protiv toga aktivno bori.“

Braunšvajger cajtung: „Demokratija mora da se brani od mržnje atentatora u Briselu i Londonu. Ali to se ne radi tako što se donose zakoni koji na kraju ograničavaju našu slobodu. Naša spremnost da se branimo, dokazuje se hrabrošću da kažemo da smo svesni ranjivosti koju sa sobom nosi naš pravni sistem. Francuz Antoan Leiri je udovac. Nakon napada u Parizu 13. novembra, sam odgaja sina. Suprugu je izgubio u ’Bataklanu’. Leiri je napisao knjigu pod naslovom ’Moju mržnju nećete dobiti’. Takvo mišljenje je za primer.“