Nakon požara u Moriji raste pritisak na Nemačku
11. septembar 2020.
Reakcije u Nemačkoj su identične: potpredsednica Evropskog parlamenta, Katarina Barlej, govori u „sramoti za Evropu“.
Nakon požara u izbegličkom kampu Morija na grčkom ostrvu Lezbos, bivša nemačka ministarka upozorava da je za izbegličku dramu potrebno „evropsko rešenje“. Ali to nije tako jednostavno.
-pročitajte još: Morija, pakao na zemlji
Merkel i nemačko rešenje iz 2015. godine
„Evropsko rešenje“ je ono čemu nemačka vlada i dalje teži. Postoje razlozi za to: samo jednom, 2015. godine, nemačka kancelarka Angela Merkel je donosila odluke bez prethodnog dogovora s drugim zemalja EU, kada se stotine hiljada ljudi iz Sirije, Iraka, afričkih zemalja ili Avganistana, uputilo ka Evropi: skoro milion ljudi tada je stiglo do Nemačke, iako je put kojim su do Nemačke došli bio suprotan pravilima EU. Takozvani Dablinski sporazum predviđa da izbeglice moraju da podnesu zahtev za azil u onoj evropskoj zemlji u koju su najpre kročili.
Tada su to bile – a i danas su – pre svega Grčka i Italija. Pravilo protiv kojeg pre 2015. godine – a i posle – Nemačka nije imala ništa protiv. Italija i Grčka su se, međutim, osećale – i osećaju se – ostavljene na cedilu. I Nemačka je nakon 2015. godine pomogla da se kopneni put preko Balkana za potražioce azila praktično zatvori. Otada je sve kao i ranije: ljudi morskim putem dolaze do Italije i preko Turske do grčkih ostrva. A onda tamo čekaju. Jer ostali deo Evrope ne može da se složi o preuzimanju tih ljudi. Drugim rečima, „evropsko rešenje“ se ne nazire.
Duboke podele između Istoka i Zapada
Zajedničko rešenje je teško postići i zato što je prihvatanje ljudi koji su u nevolji, ideja „stare Zapadne Evrope“ i država koje čine jezgro EU. To nije ideja istočnoevropskih zemalja, koji su se Evropskoj uniji priključili nakon pada „Gvozdene zavese“. Mađarska i Poljska su se jasno protivile prihvatanju izbeglica i pre nego što su na vlast došli desničarski populisti. Dakle, Evropa, što se toga tiče, nije u stanju da nešto preduzme.
I zemlje EU iz zapadne Evrope, poput Holandije, već odavno koče pokušaje da se reši izbegličko pitanje. Pritom ne pomaže mnogo to što Savet EU – kojim trenutno predsedava Nemačka – i Evropska komisija, uvek iznova apeluju da drama na Lezbosu više ne sme nemo da se posmatra i da je potrebno jedinstvo. Primenjuje se princip jednoglasnosti svih zemalja EU. Uporno se zahteva rešenje, prema kojem bi svih 27 zemalja EU podelilo čitav teret i prihvatilo ljude – bez obzira po kom ključu. Ali to deluje tako daleko.
-pročitajte još: Politika azila EU već pet godina sporna
Sve više pokrajina i gradova za prihvat izbeglica
Sada međutim raste pritisak na nemačku vladu da prihvati izbeglice sa Lezbosa, bez obzira na evropsku paralizovanost. Na svoju ruku, kao 2015. godine. Tako je ministar za razvoj, Gerd Miler, za javni servis ARD rekao da bi Nemačka trebalo da pokaže „znake humanosti“ i da omogući da 2.000 izbeglica iz izgorelog kampa na Lezbosu krene ka severu Evrope.
Spremnost za to je - i pre požara – ove sedmice izrazilo više nemačkih gradova, poput Hamburga, Potsdama, Bona i Berlina. S tim u vezi Miler je kazao: „Lično smatram da bi trebalo da prihvatimo ponude nemačkih saveznih pokrajina.“ Političar stranke CSU time zastupa ono što se kosi sa stavom njegovog partijskog prijatelja Horsta Zehofera, ministra unutrašnjih poslova, koji je do sada kočio pokušaje saveznih pokrajina, tvrdeći da je to pitanje u nadležnosti savezne vlade.
Lašet: Evropa mora da reaguje
Praktično su sada sve stranke, izuzev desničarsko-populističke Alternative za Nemačku (AfD), za brzu i velikodušnu pomoć izbeglicama. Premijer Severne Rajne Vestfalije Armin Lašet je još u sredu izrazio spremnost za prihvat 1.000 ljudi, međutim samo u okviru „evropskog rešenja“, kako je kasnije pojasnio: „Ovde je potrebno mnogo veće rešenje, ne samo nemačko“, izjavio je Lašet za javni servis ZDF: „Nije rešenje da svi dođu u Nemačku“. Jer onda bi za samo nekoliko sedmica imali isti problem i ostale zemlje EU bi se povukle, kazao je Lašet za ARD.
Stručnjaci u Berlinu i Briselu zato sada ubrzano traže rešenje, koje bi možda moglo da izgleda ovako: „Da EU prestane od svih država da traži da prihvate izbeglice. Da to urade one zemlje koje žele, poput Nemačke, a da ostale pruže finansijsku i logističku pomoć. Ljudima iz bivšeg kampa Morija, koji su često ostajali bez krova nad glavom, sada je potrebna brza pomoć, bez velike birokratije – i zemlje koje su spremne da ih prihvate.
Nazire se rešenje za 400 maloletnika
A tu je i prvi zajednički pristup: kancelarka Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, nakon požara u Moriji, zajedničkom akcijom sa ostalim zemljama EU, žele da prihvate 400 maloletnika bez pratnje. Još uvek nije poznato koliko njih će prihvatiti Nemačka.
Na skupu fondacije Konrad Adenauer, Merkelova i Makron su na molbu grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, izrazili spremnost da prihvate maloletnike koji su nakon požara prebačeni na grčko kopno.