Najviše 200.000 izbeglica godišnje
9. oktobar 2017.
Kompromis je bio neophodan da bi dve stranke koje čine zajednički blok (CDU/CSU) mogle da zauzmu jasne pozicije u predstojećim koalicionim pregovorima sa Zelenima i Liberalima (FDP). CSU se u izbegličkoj krizi uvek ponašala kao desno krilo bloka sa CDU. Šef CSU i premijer Bavarske Horst Zehofer zalagao se za uvođenje limita za broj izbeglica koje smeju da dođu u Nemačku.
Prema najnovijem dogovoru dve stranke, broj ratnih izbeglica bi trebalo ograničiti na 200.000 godišnje. U taj broj se neće računati oni koji su vraćeni u otadžbinu ili su dobrovoljno napustili Nemačku. Individualno pravo na azil će važiti i dalje. To znači da oni koji u Nemačkoj budu zatražili azil a došli su ilegalnim putevima, i dalje mogu da računaju na normalnu proceduru.
Dve stranke su dogovorile i još neke mere koje su već dugo pripremane. Između ostalog, da se radi na suzbijanju uzroka izbeglištva; da se sarađuje sa zemljama porekla i tranzita prema primeru sporazuma EU i Turske; da potražioci azila na odluku nemačkih vlasti čekaju u specijalnim centrima kakvi već postoje u Bambergu i Hajdelbergu; da se pojača zaštita spoljnih granica EU i ostanu na snazi i kontrole na nemačkim granicama.
Stranka Zelenih je već najavila da ne podržava ovaj dogovor. Predsednica te stranke bez koje vladajuća koalicija neće moći da se formira, Katrin Gering-Ekart, rekla je da ja sastanak Demohrišćana sa čitavim dogovorom bio obična „inscenacija“ sa „duhom kompromisa za koji obe strane znaju da ne mora da traje duže nego do prvih koalicionih pregovora“.
Druga stranka koja bi zajedno sa Zelenima trebalo da upotpuni vladajuću koaliciju sa Demohrišćanima, Stranka slobodnih demokrata (FDP) pozdravila je dogovor CDU/CSU. Desničarska Alternativa za Nemačku smatra da je pomenuti dogovor suviše mlak i zalaže se za mnogo oštrije mere prema potražiocima azila.
„Ko je 2015. priliv izbeglica Nemcima protumačio kao da je u pitanju prirodna sila protiv koje se ništa ne može?“, pita se komentator dnevnika Frankfurter algemajne cajtung, i odgovara: „Ista vlada koja je posle toga smanjenje broja novopridošlih izbeglica htela da nam proda kao da je to uspeh njenog pakta sa Turskom, iako je do njega došlo zato što su male zemlje na Balkanskoj ruti zatvorile granice. Ljudi žele da Nemačka ponovo preuzme kontrolu migracije od krijumčara. Ako to Uniji CDU/CSU ne uspe, još više građanskih birača će joj okrenuti leđa – tu više ne pomaže zaklinjanje u razuman centar; insistiranje Angele Merkel da je u izbegličkoj politici sve uradila kako treba samo doprinosi smanjivanju tog centra.
Liberali, i ne samo oni, traže novi zakon o imigraciji, sa pravilima o kvalifikovanoj radnoj snazi, vremensko ograničavanje boravka ratnih izbeglica u Nemačkoj, nove zakone o pridruživanju članova porodica onima koji smeju da ostanu u ovoj zemlji i jasna pravila o proterivanju umesto proglašavanja zemalja Magreba za sigurne zemlje porekla“.
„Ovo rešenje je komplikovano, delom tehnokratsko i zavisno od mnogih uslova“, piše dnevnik Velt: „Ukratko rečeno: limit je mrtav, živeo limit! CSU može da ode kući sa brojkom od maksimalno 200.000 potražilaca azila koji smeju da dođu u Nemačku u toku jedne godine, ali izraz gornja granica se ne pominje. Fiksan broj – da, pojam – ne. To je CSU morala da proguta. Šef CSU Horst Zehofer će kritike sigurno odbaciti kao jevtine, mada mu neće biti lako da proda ovaj kompromis svojim sledbenicima A šefica CDU Angela Merkel će sa svoje strane moći da kaže da je održala svoje obećanje da neće uvoditi pojam gornje granice. Ali ipak je pristala na konkretnu brojku – što znači da je i ona delimično izgubila obraz.“
priredio Saša Bojić