„Najpre je bilo dobrovoljaca, a sada ih više nema“

„Rezervisti“ iz samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska pozvani su par dana pred rusku invaziju da se jave u stroj. U pitanju su ljudi koji su ranije prošli redovnu ukrajinsku vojsku.

„Moj prijatelj je bio na bolovanju“, priča nam Ana* (41), „ali šef ga je pozvao i rekao da se javi i ponese samo neophodne stvari. To je bilo 21. februara, i odmah je ostao u vojsci.“

Dan kasnije je Denis Pušilin, vođa separatista u Donjecku, objavio opštu regrutaciju. Svi mladići između 18 i 27 godina, koji nikada nisu služili vojsku, morali su da se jave u takozvanu narodnu miliciju.

„Neki su otišli dobrovoljno, neki nisu ni pozvani, drugi su kupljeni po ulicama, a treći su se pak pojavili tek nakon što su zvanično dobili poziv“, priča nam Jevgenij (19). Njega su lekari proglasili nesposobnim za vojnu službu.

„Lov“ na vojno sposobne

U dve oblasti koje su jednostrano proglasile nezavisnost, ali su dobrim delom i dalje pod kontrolom Ukrajinaca, muškarci starosti do 55 godina ne smeju da odu u Rusiju. Moguće da će separatisti narediti da svako ko može uzme pušku.

To se delimično već desilo. Pušilin je krajem februara naložio da svako preduzeće oslobodi barem polovinu radnika kako bi mogli u rat. Sredinom marta je naredio da se i muškarci stariji od 65 godina jave u službu u specijalnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema informacijama DW, u dve samoproglašene republike traje „lov“ na vojno sposobne muškarce. „U Lugansku hvataju ljude, a patrole isto rade u Donjecku. Jednom sam bila u autobusu kad su iz njega izvlačili rudare u grupama“, priča Aleksandra (45) iz Donjecka.

Mobilizacija razara privredu regiona. U Donjecku se ljudi žale na zamandaljene prodavnice ili manjak vozača gradskog prevoza, navodno nedostaje i majstora. Mobilisani su i muškarci iz donjecke filharmonije – to je postalo jasno kad se čulo da je kod Marijupolja poginuo pijanista Nikolaj Svjagnjicev.

„U većini kolektiva su mobilisani agronomi, vozači traktora, upravljači mašina i bravari. Njihov izostanak je sprečio pravovremenu prolećnu setvu“, žali se čak i Ministarstvo poljoprivrede u Donjecku.

Daleko od kuće

Zvanično, roditelji i supruge muškaraca bi trebalo da znaju gde su oni. „Ima ljudi koji već dva meseca ne znaju gde su im bližnji niti da li su još živi“, žali se Marija (33). Kaže, već dva meseca se ne dobija odsustvo sa fronta.

Ukrajinska obaveštajna služba SBU redovno objavljuje snimke ljudi iz oblasti Donjecka i Luganska koji su zarobljeni daleko od kuće – slati su na front kod Harkova, Sumija ili Nikolajeva. „Mi smo za Rusiju samo robovi“, kaže jedan zarobljeni proruski borac u insceniranom videu. Navodno se predao u blizini Sumija.

Mladić Jevgenij tvrdi da na front idu i ljudi bez ikakve obuke. „Najpre je bilo dobrovoljaca, a sada ih više nema“, kaže. Jer, navodno pročulo se kako ih tretiraju i koliko je loše snabdevanje. Iako nesposoban za službu, Jevgenij slabo izlazi na ulicu „da ne privuče pažnju patrola“.

„Izlazim samo uveče u prodavnicu u susedstvu da kupim nešto, pa i to oprezno“, kaže i Dmitrij (53). Kaže, čuje od prijatelja i kolega da kriju sinove recimo kod njihovih deda i baka. Tvrdi da se od službe mogu izvući samo oni koji imaju dosta novca da potplate koga treba.

Aleksandra iz Donjecka kaže da postoji i drugi način – njen poznanik je navodno platio 2.000 dolara da prođe kontrolne punktove i napusti Donbas. Kaže, to mogu jedino oni koji imaju ruski pasoš i prebivalište u Rusiji.

Do ove godine bilo je relativno lako doći do ruskog državljanstva – pod uslovom da imate papire samoproglašenih republika. U februaru su ruski zvaničnici saopštili da je oko 860.000 ljudi u separatističkim oblastima dobilo ruske papire. U Donbasu je pre rata živelo do četiri miliona ljudi.

*Prava imena svih sagovornika su poznata redakciji, a ovde su izmenjena iz bezbednosnih razloga. Svi žive na teritoriji pod kontrolom separatista.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.