„Najlabilnija zemlja Evrope – pred ratom“

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je „pozvao Makedoniju da se smiri“ – „Tražim od svakoga da se uzdrži i izbegne dalju eskalaciju u interesu države i čitavog regiona“. On je zatražio i transparentnu istragu sukoba u kojima je ubijeno osam policajaca i 14 članova „jedne naoružane grupe“. Stoltenberg je dodao da sa velikom zabrinutošću prati dalji razvoj situacije.

„Borbe su oživele sećanja na pobunu Albanaca u Makedoniji iz 2001. Tada su uz posredovanje NATO sukobljene strane potpisale sporazum. Najnoviji sukob je na Zapadu stvorio nove brige od rastuže nestabilnosti u bivšoj jugoslovenskoj republici“, piše novinska agencija Rojters.

Nemačka agencija DPA prenosi da u svetlu najnovijih događaja u Makedoniji „srpski mediji upozoravaju na opasnost od stvaranja velike Albanije. Velika Albanija kuca na vrata – tako je glasio naslov Blica; […] Srbiji preti rat, glasio je naslov koji je u nedelju objavio Kurir“.

I Komisija EU je izrazila zabrinutost zbog prolivanja krvi u Makedoniji. Komesar EU za politiku prema susednim zemljama Johanes Han rekao je da mora biti izbegnuta dalja eskalacija te da svi učesnici sada moraju ispoljiti uzdržanost.

„Kumanovo je“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung, „treći po veličini grad u Makedoniji, u blizini granice sa Srbijom i Kosovom. Dve trežine njegovih stanovnika su Makedonci a trećinu čine Albanci. Prema navodima vlade, borci su prodrli u taj grad iz jedne susedne zemlje. U nedelju uveče je policija objavila imena petorice predvodnika koji potiču sa Kosova. Ona je prenela i da su ti ljudi već učestvovali u borbama 2001. godine. Jedan komandant UČK, sa ratnim imenom Panter, na internetu je obrazložio napad tlačenjem Albanaca i nedelatnošću međunarodne zajednice“.

„Mnogi posmatrači“, prenosi dalje ovaj dnevnik, „sumnjaju u zvaničnu verziju događaja. Taktika naoružanih je svakako vrlo čudna. UČK obično zauzima sela u napristupačnom zaleđu. Zatim se sklanja odatle da bi na kraju iskoristila civilne žrtve u propagandne svrhe. Povlačenje iz jedne opkoljene gradske četvrti je nemoguće, a UČK nikada nije izvodila samoubilačke misije. Mnogi u Makedoniji smatraju da je u Kumanovu insceniran međuetnički sukob – kojim vlada pokušava da odvrati pažnju javnosti sa političkih i socijalnih protesta zbog kojih je u sve težoj situaciji“.

„Tajna služba, na čijem čelu se nalazi jedan rođak premijera Gruevskog, u stanju je da učini tako nešto. A i u regionu ne nedostaje mladih ljudi koji se na to mogu podstaži sa nešto novca […] Vlada premijera Gruevskog je priterana leđima uza zid. Opozicija već mesecima postupno objavljuje protokole prisluškivanih razgovora koji pokazuju koliko je korumpirana i cinična devetogodišnja vladavina VMRO i njenih albanskih partnera. U Skoplju su se formirali protesti koji su prvi put u istoriji ove zemlje multietnički“, piše Noje cirher cajtung.

Berlinski dnevnik Berliner cajtung prenosi da „se čuju glasne sumnje u verziju policije prema kojoj se u Makedoniji ponovo razbuktao albanski terorizam. U državi su već mesecima u prvom planu političke, a ne etničke razmirice. Organizacije za ljudska prava i zapadne diplomate optužuju vladu premijera Nikole Gruevskog da se služi autoritarnim metodama. Prema navodima organizacije Reporteri bez granica u Makedoniji vlada najmanja sloboda štampe u čitavoj Evropi zapadno od ranijeg Sovjetskog Saveza.“

List Velt piše da se „najlabilnija zemlja Evrope nalazi pred ratom“ i da je „prema navodima poznavalaca situacije iz Prištine više Albanaca koje su zarobile makedonske jedinice u zatvoru teško zlostavljane i delimično veoma teško povređene, te da su hapšeni i civili, između ostalog i jedna porodica sa troje dece.“ Ovaj dnevnik (izlazi takođe u Berlinu) javlja u da „ruska valda podržava Gruevskog i da je osudila borbe i proteste protiv njega. Minstarstvo spoljnih poslova u Moskvi govori o pokušaju zapadnih krugova da destabilizuju Makedoniju.“