Najbogatije će biti SAD, Kina, Japan i Indija

Ekonomski stručnjak Bert Rirup i glavni urednik ekonomije u listu „Handelsblat“ Dirk Hajlman su u zajedničkoj knjizi „Zlatne godine – zašto Nemačka ima svetlu budućnost“ predvideli stanje u „svetskoj ekonomiji 2030“. Po njima, SAD će sa 21,2 biliona dolara i dalje imati najveći bruto domaći proizvod, ali će im Kina, sa 19,4 biliona dolara, biti za petama. I na trećem i četvrtom mestu nalaziće se azijske zemlje, a Japan će biti u maloj prednosti pred Indijom. Nemačka – trenutno četvrta najveća ekonomija – skliznuće na šesto mesto, odmah iza Brazila. „Ako se bude formirala nova G-7 u njoj bi bile sve četiri zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina), ali samo tri od starog G-7“, očekuju autori knjige. Nemačka bi bila jedina evropska zemlja u najvećim klubu ekonomskih sila.

Sustigli Zapad

Dirk Mesner, direktor nemačkog Instituta za razvoj, smatra da u celom 21. veku neće biti zapadne dominacije: „Između 1840, odnosno početka industrijske revolucije, i 1960, samo su se dve svetske privrede razvijale brže nego zapadne industrijske zemlje. To znači da je industrijska revolucija proces koji je doveo do uspona Zapada i zaostajanja ostatka sveta. Od 1960. do 1990, oko 25 zemalja razvijalo se brže nego zapadne zemlje. Grupa zemalja u razvoju je sustigla ostale. U poslednjih 20 godina, 75 zemalja u razvoju razvijalo se duplo brže od starih industrijskih zemalja“, kaže Mesner.

To znači da je globalizacija dovela do približavanja između zemalja OECD-a i bivših zemalja u razvoju. Mesner kaže da će Kina 2030. biti najveća ekonomija na svetu, ali se istovremeno pita „da li će u Kini uspeti sukcesivna politička liberalizacija“. Srednji istok polako ulazi u fazu u kojoj stanovništvo postaje bogatije i zahteva pravo glasa. „Istorijski gledano, može se primetiti da, osim nekih izuzetaka, među ekonomijama čije se bogatstvo bazira na nafti, nema onih koje su realizovale bruto društveni proizvod od 7.000 dolara po glavi stanovnika, a da su još uvek autokratske“, kaže Mesner.

Evropa će pobediti krizu?

U Evropi takođe postoji jedna nepoznanica koja je povezana sa izlaskom iz dužničke krize. Rirup i Hajlman smatraju da će evropske zemlje uspeti da finansije i banke stave pod kontrolu. Šta će se dogoditi ako im to ne uspe? „Onda bi to za Evropu značilo vrlo težak pad privredne proizvodnje. To bi bio korak unazad, i bilo bi nam potrebno najmanje deset godina za oporavak. To bi takođe negativno uticalo na ostatak svetske privrede“, kaže Hajlman.

Autori: Žang Danhong / Željka Bašić Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević