Dok ruska vojska nastavlja da raketira i granatira Ukrajinu, Evropski parlament 14. decembra ukrajinskom narodu dodeljuje nagradu Andrej Saharov – za slobodu mišljenja. To je važno priznanje.
U stvari, Ukrajinci se sada prvenstveno bore za svoje pravo na život, a manje za slobodu misli. Bore se da žive u slobodnoj i nezavisnoj zemlji, i da se ne boje da će postati žrtve ubica i silovatelja iz redova ruske vojske. Bore se da žive tako da njihova deca ne moraju u skloništima da se kriju od projektila. Mnogi Ukrajinci plaćaju veoma visoku cenu za taj cilj. Plaćaju životima onih koji ginu u ratu i koji su posthumno nosioci nagrade Saharov.
Povratak u sanduku od cinka
Da budem iskren, nisam ni sanjao da ću dobiti Pulicerovu nagradu ili postati dobitnik nagrade Saharov. Ali sada se i to dogodilo.
Najpre je u proleće 2022. svim ukrajinskim novinarima dodeljena Pulicerova nagrada: „za njihovu hrabrost, upornost, angažman i privrženost istinitom izveštavanju tokom nemilosrdne invazije Vladimira Putina na njihovu zemlju“, naveo je Odbor za dodeljivanje nagrade. Nagrada Saharov dodeljujuje se građanima Ukrajine, koje predstavlja predsednik Volodimir Zelenski, ali i drugim izabranim političarima i civilnom društvu.
Milioni Ukrajinaca koji su dobili ta visoka priznanja, to verovatno neće pamtiti dugo. Siguran sam da nekima te nagrade i ne znače mnogo. Slična je situacija i sa dodeljivanjem Nobelove nagrade za mir ukrajinskom „Centru za građanske slobode“ i trijumfom ukrajinskog benda „Kaluš Orkestra“ nakon pobede na takmičenju za Pesmu Evrovizije.
To je razumljivo. Jer, kada vam rakete lete iznad glave i kada su milioni ljudi u bekstvu – primorani da napuste svoje domove – nije vam do slavlja. Kada vam se komšije vraćaju sa fronta u zablindiranom sanduku od cinka, a njihova sopstvena deca moraju da sede u skloništima zbog vazdušnih napada. Ili kada svaki raketni napad na Kijev, Harkov, Dnjepar, Mikolajev i Odesu osetite kao napad na sebe i kada vas kratke poruke od rodbine sa znakom krsta rasplaču.
Borba za opstanak
Živimo u realnosti koja se zove „rat“, gde najveće priznanje nije nagrada, nego pravo na život. Svi sadašnji dobitnici nagrada Pulicer i Saharov iz Ukrajine imaju jedno zajedničko: to je čežnja za životom i pobedom.
To ih čini hrabrijim, smelijim, srčanijim. Kako je rat odmicao, strah se postupno povlačio u drugi plan. U pokušaju da zastraši ukrajinski narod i liši ga budućnosti, Putin se preračunao.
Onaj ko je rođen da leti, ne može da puzi. Ukrajinci će se boriti za svoju zemlju – do kraja. Niko neće popustiti Kremlju. Mi se borimo za pravo na život, a Rusija to pravo želi da nam oduzme.
Naravno da su nagrade koje nam se u svetu velikodušno dodeljuju nešto što je dobro i lepo. Na nas se misli, cene nas i poštuju. Ali, problem je u tomu što se te nagrade ne pretvaraju u nove isporuke modernog oružja sa Zapada. A samo tako može se zaustaviti brutalni masakr u Ukrajini koji je pokrenuo Putin.
Dugotrajni rat u Ukrajini, koji čitav svet od kraja februara gleda uživo, čini se da otupljuje percepciju gledalaca. Neki od njih prate tamošnji rat i događanja kao da je u pitanju serija na Netfliksu.
Rat u Ukrajini nije film
Dobro se bori protiv zla, heroji s ratnih poprišta se smenjuju na ekranu, baš kao i slike uništenih gradova. Oko se brzo navikne na patnju, suze i uništenje. Gledalac se probudi tek kada glavni negativac ponovo počne da preti da će nuklearnim oružjem uništiti čitav svet.
Vreme je da svi koji žive na planeti Zemlji shvate da ruski rat u Ukrajini nije film. I da to nije samo rat protiv Ukrajine, nego protiv čitave zapadne civilizacije. Pre ili kasnije mogao bi da pogodi svakoga.
Vladimir Putin, koji je nemilosrdno ubio desetine hiljada Ukrajinaca i bombardovao stambena naselja u mirnim gradovima, teško da će se zaustaviti. On je odavno prešao granicu. Sada se nalazi na terenu na kojem više nema mesta za saosećanje, grižu savesti i žaljenje. Možemo ga zaustaviti samo zajedno.
Sergej Rudenko je ukrajinski novinar i politički komentator. Objavio je nekoliko knjiga o ukrajinskim političarima. On je i autor kolumne koju piše za DW.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.