Nadzor granica: Da li Grčka krši zakone EU?

Petnaestog avgusta 2022. grčke su vlasti na sigurno odvele grupu od 38 Sirijaca i Palestinaca na reci Marici (Evros) u grčko-turskom pograničnom području. Muškarci, žene i deca prevezeni su u obližnji izbeglički centar na registraciju. Spasavanje ljudi označilo je kraj jednonedeljne odiseje koju su pomno pratili i svetski mediji i organizacije. Potražioci azila nasukali su se na bezimenoj adi na Marici, prirodnoj granici između Grčke i Turske. Njihovo spasavanje označilo je kraj jednotjedne odiseje koju su pomno pratili i međunarodni mediji i organizacije.

Rečno ostrvo u blizini grčkog sela Kisari nalazi se u zabranjenoj vojnoj zoni. Običnim građanima ulaz nije dozvoljen. S njega su potražioci azila putem mobilnih telefona prosleđivali svoje GPS-podatke o lokaciji i pozive za pomoć organizacijama za pomoć i novinarima.

Nedeljama su ljudi koji su želeli da pomognu migrantima grčkoj policiji prosleđivali GPS-lokaciju grupe. Podaci su potvrđeni analizom podataka o lokaciji, metapodacima u fotografijama i drugim informacijama koje su poslali članovi grupe. Grčke vlasti su u medijima tvrdile da čine sve što mogu da ih pronađu i da „koriste sva tehnička sredstva“. A grupa ipak nije pronađena.

Grčki i svetski mediji takođe su preneli da je jedna mlada devojka iz Sirije, koja je putovala s grupom, umrla dok je čekala pomoć. Predstavnici vlade desnog centra premijera Kirjakosa Micotakisa su međutim izrazili sumnju da se to uopšte dogodilo i tvrdili su da je Grčka postupala u potpunosti u skladu s evropskim i međunarodnim pravom.

Da li su izbeglice mogle da budu brže spasene?

Manje od dva kilometra od GPS-lokacije koju je prosledila grupa nalazi se brdašce prekriveno poljima suncokreta i pšenice, tik uz put koja ide paralelno s rekom. Na vrhu brda nalazi se toranj opremljen radarom, toplotnim senzorima i kamerama. On je, po svemu sudeći, deo nedavno proširenog sistema nadzora koji je grčka policija mogla da koristi za lociranje potražilaca azila na obližnjoj adi.

Poslednjih godina Grčka je uložila milione u modernu tehnologiju za nadzor svojih granica – uključujući dronove, senzore i kamere. Cilj: uočiti i zaustaviti migrante koji neregularno prelaze granicu. Iako delovi tog sistema za automatizovani nadzor granice (ABSS) postoje već godinama, grčka vlada je, uz finansijsku pomoć EU, nedavno izdvojila 15 miliona evra za proširenje sistema u regionu Evros.

Rezultati istraživanja DW u saradnji s nezavisnim istraživačima, koji su ekskluzivno stavili na raspolaganje svoj materijal i rezultate, snažno sugerišu da su ljudi mogli da budu spaseni znatno ranije uz pomoć novoproširenog sistema nadzora granice. To bi bilo u suprotnosti s izjavama policije o toj i drugim akcijama spasavanja u regionu.

Da li su grčke vlasti znale gde su potražioci azila?

„Apsurdno je da grčka policija i vlada u ovom i sličnim incidentima u prošlosti tvrde da nisu mogli da pronađu ljude na rečnim ostrvima“, kaže Lena Karamanidu. Ta ekspertkinja za politiku azila odrasla je u tom regionu i dobro ga poznaje. Mesecima je istraživala gde su lokacije tornjeva u okviru sistema za nadzor granice.

Kao deo svog kartografskog istraživanja, Karamanidu je uporedila satelitske snimke regiona snimljene u različitim vremenskim trenucima. U saradnji s drugim aktivistima za zaštitu ljudskih prava, ona je potvrdila postojanje tornjeva. Kao referenca su joj poslužile i fotografije koje su objavili grčki mediji.

Nadzorni tornjevi u blizini ade

Tokom terenskog istraživanja u regionu Evros od aprila do jula 2022. DW je uspeo da proveri lokaciju nekoliko tornjeva. DW je takođe analizirao satelitske snimke i pregledao opsežnu dokumentaciju Grčke i Evropske unije.

Proračun udaljenosti između jednog od identifikovanih tornjeva i otoka, uzimajući u obzir nadmorske visine i mogućnosti korišćenih tehnologija nadzora, detaljno navedenih u policijskim dokumentima, sugeriše da je sistem trebalo da može da lokalizuje migrante. To znači da je bilo moguće da se oni brže spasu.

DW je zatražio od privatne grčke firme „Space Hellas S.A.“, s kojom je ugovoreno proširenje sistema nadzora granice, da dostavi informacije o tome u kojoj meri sistem isporučen grčkoj policiji odgovara tehničkim specifikacijama navedenim u policijskim dokumentima i medijskim izveštajima. Firma je to, međutim, odbila, pozivajući se na poverljivost podataka.

Potpuno zatvaranje granice na Marici

U jesen 2021. grčki mediji izvestili su o dovršetku izgradnje sistema nadzora i slavili potpuno zatvaranje granice na Marici. Pisalo se da sistem koji sve beleži može da otkrije čak i pokrete udaljene nekoliko kilometara na teritoriji Turske. Ti podaci takođe mogu da se pronađu u relevantnim policijskim dokumentima.

U poslednje dve nedelje DW je nekoliko puta grčkoj policiji pružio priliku da komentariše rezultate istrage. Portparol policije pozvao se na saopštenje za javnost bez dodatnih komentara.

Nadzor 24 sata

U dokumentima grčke policije navodi se da će prošireni sistem omogućiti grčkim vlastima da primaju „informacije u realnom vremenu“ i „s velikom tačnošću“, a u skladu s „uslovima na terenu duž čitave rečne granice naše zemlje s Turskom“.

Podaci s tornjeva, uključujući i video-strimove i radarske snimke, prenose se na monitore u lokalnim i regionalnim centrima za nadzor. Službenici ih tamo prate danonoćno. Informacije se zatim prenose u Nacionalni koordinacioni centar u Atini, koji je deo Evropskog sistema nadzora granica (EUROSUR). Reč je o projektu EU za pojednostavljenje razmene informacija između nadležnih graničnih organa i evropske agencije za zaštitu granica Fronteks.

Prema zvaničnim dokumentima, cilj nadzorne infrastrukture, koja uključuje i sistem za nadzor granice Evros, jeste „sprečiti i suzbiti ilegalne prelaske granice [u Grčku]“. Treba osigurati „zaštitu i spasavanje migranata“.

Nema podataka o nadzoru migranata?

Na sednici grčkog parlamenta 30. avgusta 2022. ministar civilne zaštite Takis Teodorikakos naglasio je da je sistem nadzora korišćen u operaciji potrage i spasavanja potražilaca azila. Tada je rekao i da podaci iz sistema elektronskog nadzora ne pokazuju da na rečnom ostrvu ima ljudi. Tu tvrdnju nije potkrepio dodatnim informacijama, a njegov kabinet nije odgovorio na upite DW.

Na istoj parlamentarnoj sednici Teodorikakos je izjavio da je sistem uspešno korišćen. Samo u avgustu 2022. je 36.000 ljudi sprečeno u prelazu granice na Marici.

Ministarstvo: Grčka je ispunila svoju humanitarnu dužnost

Grčko Ministarstvo migracija prosledilo je pitanja DW o sistemu nadzora granice grčkoj policiji. „Očigledno je da je Grčka ispunila svoje humanitarne obaveze i pružila medicinsku pomoć i priliku za podnošenje zahteva za politički azil nakon što je 38 migranata bilo na grčkom tlu“, navodi Ministarstvo u elektronskoj poruci upućenoj DW.

Fronteks bez direktnog pristupa sistemu nadzora

Fronteks je u odgovoru na pitanja DW o operaciji potrage i spasavanja, kao i o sistemu nadzora granice, odgovorio: „Ponudili smo pomoć grčkim vlastima, ali su nas uveravali da je situacija pod kontrolom.“

Fronteks je trenutno u dubokoj krizi. Mediji su optužili tu agenciju da je znala za nezakonita vraćanja migranata (tzv. „pušbekove“) od strane grčkih vlasti i da je čak pratila neke takve incidente putem sopstvenih sistema nadzora.

„Sistemom za nadzor granice Evros upravlja grčka policija i Fronteks nema direktan pristup“, napisao je portparol Fronteksa u odgovoru za DW. Dodao je i da se agencija aktivira kao podrška lokalnim vlastima samo na osnovu opažanja iz nacionalnog koordinacionog centra u Atini, ali ne i iz lokalnih i regionalnih centara u regionu Evros.

Evropska komisija žali zbog smrti

DW je na osnovu rezultata tog istraživanja kontaktirao i Evropsku komisiju. „Komisija Evropske unije žali za svakom smrću i podsećamo na temeljnu važnost preduzimanja svih koraka za sprečavanje tragedija poput one na adi na Marici“, rekao je portparol Evropske komisije, Glavne uprave za migracije i unutrašnje poslove.

Na pitanje kako Komisija komentariše istraživanje DW da je sistem nadzora granice mogao da omogući brže spasavanje izbeglica, Evropska komisija je odgovorila: „Pozdravljamo napore grčkih vlasti da lociraju i pruže pomoć za 38 osoba, te njihovom zbrinjavanju u privremeni smeštaj. U kontaktu smo s grčkim vlastima kako bismo naglasili potrebu da se preduzme sve što je moguće kako bi se u tom slučaju pronašla odgovarajuća rešenja.“

Države-članice moraju da poštuju načela EU

Proširenje sistema nadzora granice na Marici finansirano je 75 odsto iz fonda EU za unutrašnju bezbednost. Prema EU, svaka aktivnost finansirana iz fondova Unije mora da se sprovodi u potpunosti u skladu s međunarodnim pravom i Poveljom EU o osnovnim pravima.

„U slučajevima neusklađenosti, Evropska komisija može da odbije zahteve za dodelom novca u vezi s planiranom aktivnošću“, rekao je portparol EU za DW. Dužnost je pojedinačnih država-članica da obezbede poštovanje svih načela i da sprovedu istrage kako bi istražili navodi o nepoštovanju, kaže portparol.

Nadzor na Marici

„Region Evros jedno je od najrizičnijih i najmanje kontrolisanih područja testiranja graničnih tehnologija. Od zvučnih topova i vazdušnog nadzora, do bezbednosnih elektronskih ograda: te tehnologije povećavaju napetost na ionako nasilnoj granici između Turske i Grčke“, kaže Petra Molnar, zamenica direktora „Refugee Law Lab“ na kanadskom Univerzitetu Jork, gde se ispituje uticaj graničnih tehnologija na izbeglice.

Pooštravanje nadzora i mera bezbednosti na Marici prioritet je Grčke i Evropske unije od marta 2020. kada su hiljade ljudi došli u taj region da da traže azil u Grčkoj. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tada je ohrabrio izbeglice koje traže azil u Turskoj na taj korak.

Godine 2020. Grčka je optužila susednu zemlju da je bezobzirno stvorila kriznu situaciju kako bi izvršila pritisak na Evropsku uniju. Tokom posete tom grškom regionu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahvalila je Atini i rekla da je ona „naš evropski štit“.

Neizvesna situacija za potražioce azila

Istovremeno s tim događajima, rastu pogranične napetosti između Grčke i Turske, pre svega u Mediteranu. Osim toga, organizacije za ljudska prava i novinari izveštavaju o sve težim uslovima za potražioce azila u Turskoj.

Atina i Ankara međusobno se optužuju za političke igre preko leđa izbeglica. Organizacije za ljudska prava i svetski mediji već godinama izveštavaju o sistematskom vraćanju ilegalnih migranata s grčke granice, takozvanim pušbekovima. Potražiocima azila koji pokušavaju da iz Turske pređu u Grčku uskraćuje se njihovo zakonsko pravo na podnošenje zahteva za azil u Evropi.

Dok grčke vlasti optužuju tursku stranu za prisilno dovođenje potražilaca azila do granice, rođaci grupe od 38 migranata koji su bili na adi na Marici kažu da su oni nekoliko puta odvođeni iz jedne zemlje u drugu.

Grčka je dužna da pomogne

Nakon što su grčke vlasti za DW najpre tvrdile da ne mogu da lociraju grupu, kasnije je rečeno da su potražioci azila na teritoriji Turske, i da su turske vlasti obaveštene. Ti ljudi su na rečno ostrvo stigli još u julu. Advokati su bili podneli zahtev Evropskom sudu za ljudska prava, koji je naložio grčkim vlastima da priteknu u pomoć migrantima i omoguće im pristup grčkom sistemu azila. Grčka se u početku nije pridržavala tog uputstva, uprkos brojnim apelima grčkih i međunarodnih organizacija za ljudska prava.

„Ako država zna da je neko u opasnosti i može da pomogne, onda država ima obavezu to i da učini“, kaže Omer Šac, predavač međunarodnog prava na „Science Po“ u Parizu i direktor nevladine organizacije „Front-LEX“. „Čak i ako je grupa bila na teritoriji Turske, ali su grčke vlasti mogle da ih nadziru kamerama [ili drugom tehnologijom], one su dužne da preduzmu sve potrebne korake kako bi se spasili životi.“

Potražioci azila prijavljuju nezakonite deportacije

Od marta 2022. Evropski sud za ljudska prava izdao je najmanje 17 hitnih naloga u kojima se od Grčke traži da spasi ljude u nevolji u pograničnom području Evrosa. U manje od polovine slučajeva grčka policija reagovala je na odgovarajući način. U nekim slučajevima su potražioci azila čak tvrdili da ih je grčka policija ilegalno deportovala u Tursku.

Atina sumnja da Turska stoji iza „talasa invazije“

„Već se planira novi talas invazije na Maricu, iza tobože humanitarne maske“, rekao je grčki premijer Kirjakos Micotakis tokom rasprave u parlamentu u avgustu 2022.

Ministar migracija Notis Mitaraki rekao je na grčkoj televiziji da Turska tera potražioce azila na grčku granicu u očekivanju da će organizacije za ljudska prava, novinari i Evropski sud za ljudska prava intervenisati i prisiliti Grčku da spasi ljude. To je, rekao je ministar, nova taktika u kojoj Turska koristi potražioce azila kao oružje kako bi stvorila „stražnja vrata“ u Evropu i testirala poboljšane odbrambene sposobnosti Grčke.

No Grčka će, rekao je Mitaraki, kao odgovor na to dodatno povećati bezbednost na reci Marici širenjem pogranične ograde i širenjem sistema nadzora. To podrazumeva i korišćenje dronova, kamera i druge opreme.

Istraživanje za ovaj članak omogućeno je finansiranjem Fondacije Pulicer.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.