Nadrealizam Čaušeskuove Rumunije

„Pišem da bih svario to vreme, zalečio rane, dokazao ličnu unutrašnju slobodu“, kaže Kartaresku za DW. To vreme je vreme diktature Čaušeskua, poslednjeg evropskog staljiniste koji je oboren i streljan 1989. „Zadržati unutrašnju slobodu u jednom totalitarnom režimu – o tome se radi“, dodaje Kartaresku.

Izraz je pronašao u vidu trilogije „Orbitor“ (na srpskom: „Zaslepljujuće“) koja je ponela nagradu prestižnog Lajpciškog sajma knjiga. Nagrada se zvanično dodeljuje za „evropsko razumevanje“ sa idejom da odlikuje graditelje mostova između zapadne, centralne i istočne Evrope.

Olovka i sveska

„Orbitor“ pripoveda o životu piščevih roditelja i daljih predaka, ali se nastavlja njegovim detinjstvom i mladošću u komunističkom Bukureštu i konačnim krajem ere Čaušeskua. „Moja knjiga je autobiografija, ali nepouzdana“, kaže, pola u šali, Kartaresku.

Apsurd i paranoja jedne diktature postaju jasni kada majka pripovedača biva optužena da šalje šifrovane poruke mustrama na ćilimima koje tka. Govori se o „redovima pepeljastih ljudi“ koji čekaju na komad hleba, dok su oficiri Sekuritatee okupirani filozofiranjem na temu koja je metoda mučenja najefikasnija. Statue poznatih Rumuna napuštaju svoja postolja da bi se pridružili građanskoj revoluciji.

Preterivanje? Naravno. Ali Kartaresku nije ni nameravao da piše dokumentarni roman niti istorijsku udžbenik. Sebe ne vidi kao hroničara nego kao pesnika. Snovi i noćne more, nadrealno i fantastično provlače se kroz trilogiju.

Možda Nobel

Pisac rado ističe da je svaku reč svoja tri romana zapisao rukom u notes i da kasnije nije promenio nijedno slovo. Pisanje je potrajalo petnaestak godina, simbolično je i počelo i završilo se van Rumunije. Prve redove napisao je u Amsterdamu tokom gostujuće profesure sredinom devedesetih, a trilogiju završio tokom boravka na jednoj štutgartskoj akademiji pre osam godina.

Ova trilogija i druga Kartareskuova dela prevedeni su na dvadesetak jezika, bestseler zbirka pripovedaka „Zašto volimo žene“ objavljena je i na srpskom. Mnogi poznavaoci literature tvrde da 58-godišnji bukureštanski pisac i profesor ima dobre šanse da postane i laureat Nobelove nagrade. Mada on sam kaže da je još premlad za tako nešto.