Nada u „Čeličnoj dolini“

U regionu teško traumatizovanom višedecenijskom ekonomskom krizom, nova generacija bori se da izgradi perspektivnu budućnost.

Ali reči melanholične pesme i dalje odzvanjaju dolinom Mahoning.

Moj otac je došao da radi u Ohaju
Kada se vratio iz Drugog svetskog rata
Sada su u dvorištima samo otpad i ruševine
Pa je rekao: „Veliki momci su uradili ono što ni Hitler nije mogao“

Tako peva Brus Springstin u svojoj baladi „Jangstaun“ (Youngstown). U pesmi u kojoj se odaje počast umirućoj industriji čelika i govori o decenijama frustracije. Stanovnici Jangstauna slušali su tu pesmu 21-nu godinu, sve dok 2016. nisu čuli novi glas i samo četiri reči: Make America great again.

Grad Jangstaun i dolina Mahoning – poznata i kao „Čelična dolina“ – i dalje su mesta na kojima Donalda Tramp ima podršku. U tom tradicionalnom uporištu američkih demokrata, sa velikim velikim brojem sindikata, u fabrikama koje su nekada bile kičma američke industrijske, pad proizvodnje čelika u drugoj polovini 20. veka bolno je razbio iluzije o trajnoj ekonomskoj sigurnosti i bogatstvu.

Na osnovu političke autopsije predsedničkih izbora 2016. godine, brzo se može utvrditi da je rašireno siromaštvo, zabrinutost i žudnja za starim danima navela građane tih krajeva da prihvate utešni zagrljaj Trampove populističke iluzije o ponovo moćnoj industriji čelika. A danas, dve godine kasnije? Da li je Tramp učinio Jangstaun ponovo velikim?

Klima pogodna za ulaganja

„Da li se ruka predsednika Trampa spustila i udelila blagoslove samo dolini Mahoning“, pita se Trejsi Vinbuš, predsednica Udruženja crnaca-republikanaca u Ohaju. „Nije, ali to sigurno i nije ono što bi predsednik trebalo da radi.“

Konzervativna radio-voditeljka na lokalnoj hrišćanskoj stanici WHKZ AM 1440, strastvena pristalica predsednika, veruje da su prošlogodišnje poreske reforme i tržište akcija koje je u porastu stvorile okolinu pogodnu za ulaganje. „Mi radimo i kod ljudi raste poverenje. A kada imaju poverenja, oni i troše. A kad troše, oni i ulažu.“

Zaista, tu ima onih koji kliču šefu Bele kuće. Recimo Bil Strimbu, treća generacija porodičnog biznisa sa kamionima. On kaže da je „celog života čekao nekog poput Trampa“. Kada je Kongres prošle godine reformisao poreske zakone i tako Bilu uštedeo desetine hiljada privatnih, ali i u poslu zarađenih dolara, taj sin rumunskog imigranta odmah je, kaže, novac prosledio dalje. Svakom od svojih 100 vozača dao je povišicu od 4.000 dolara.

„Predamnom su sada dva izazova“, kaže Strimbu. „Prvi je da kupimo nove kamione, jer narudžbina ima toliko da sa sadašnjim brojem to ne postižemo. I drugi, da pronađemo dovoljno novih radnika kako bismo mogli da ispunimo zahteve tržišta.“

Plima diže sve brodove — bar tako glasi priča

Zvanična statistika pokazuje da su cene teretnih vozila širom SAD porasle za više od osam odsto. Cene proizvoda iz primarne metalske proizvodnje – što je još uvek osnovni proizvod tog regiona – rastu još brže. Za više od 12 odsto.

Međutim, prosečna godišnja primanja domaćinstva u okrugu Mahoning su oko 42.000 dolara, što je i dalje za 10.000 dolara manje od proseka za ostatak Ohaja. Skoro svaka peta osoba u Jangstaunu i okolini živi u siromaštvu, a pored toga, taj kraj je za poslednjih pola veka izgubio skoro dve trećine stanovništva.

Ipak, nakon decenija tokom kojih su automatizacija i globalizacija ostavile teške posledice, bilo kakva pozitivna promena kada je reč o investicijama naširoko se pozdravlja. I još nešto, ljudi iz tog kraja važe za veoma ponosne. Pa iako ponos ne može da nahrani gladna usta, on je ipak snažan motor za postepen put ka oporavku i preporodu.

Više od 18.000 slobodnih radnih mesta

Nigde ta teza nije više istinita nego u Regionalnoj komori, ekonomskoj razvojnoj organizaciji tog regiona. Glavna operativna službenica Sara Bojarko i njena grupa ekonomskih promotera suočavaju se s velikim zadatkom. Oni trenutno upravljaju investicijama vrednim 2,1 milijardu – daleko više nego prošlih godina.

„A još bolje je to što novac odlazi u različite industrijske grane“, kaže Bojarko. Ona nabraja čitav niz novih distributivnih centara, kao i ulaganja u industriju nafte i gasa. „Stalno slušamo ljude koji pričaju da je proizvodnja sasvim stala ili da je beznačajna, ali to jednostavno nije tačno. Ljudi ovde proizvode.“

Uprkos uobičajenom narativu o nezaposlenosti i očaju, u dolini Mahoning ima više od 18.000 slobodnih mesta. „Ponekad smo sami sebi najgori neprijatelji“, kaže Sara Bojarko. „Ljudi govore da su njihova deca morala da odu zato što ovde nema posla.“

Komora u saradnji s lokalnom televizijskom stanicom promoviše slobodna radna mesta. Ali, kao i u ostalim ekonomski depresivnim područjima širom zemlje, nije popularno reći ljudima da promene karijeru, često za manju platu.

Ili možda, kao što to i Springstin reče:

Uvek ista priča, sedam hiljada tona metala dnevno
A sad mi ti gospodine kažeš da se svet promenio

Šta je potrebno Jangstaunu?

Trejsi Vinbuš svoju jednočasovnu radio-emisiju započinje desetnominutnom propovedi o ekonomskoj politici. Govori i o takozvanoj „Zoni mogućnosti“, što je naziv za jednu od stavki u okviru prošlogodišnjeg paketa poreskih reformi. Suština je da investitori dobijaju poreske olakšice za investiranje u preduzeća koja se nalaze u određenim siromašnijim regionima.

U Trejsinom improvizovanom radio-studiju je i primerak kultnog dela Suna Cua „Umeće ratovanja“.

„To je priča o strategijama“, kaže. „I mislim da je to dobra filozofija. Planiranje je važno, morate znati koji je vaš cilj.“

A da li Jangstaun ima plan? „Ne“, smeje se Tejsi. „Ali radi na jednom.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android