Nacrt završne izjave G20 – oštro o ruskom napadu na Ukrajinu

U predlogu završne izjave, koju je na uvid dobila agencija Rojters, predlaže se oštra kritika: „Većina članica najoštrije je osudila rat u Ukrajini i naglasila da je on izazvao neizmerne patnje ljudi i zaoštrio postojeće slabe tačke svetske privrede“, stoji u tekstu koji bi trebalo da bude prihvaćen sutra na susretu predsednika država i vlada 20 najrazvijenijih industrijskih zemalja i zemalja na pragu industrijalizacije. Najrazvijenije industrijske zemlje trebalo bi osim toga da se obavežu na pridržavanje cilja o ograničavanju zagrevanja Zemljine atmosfere na 1,5 stepeni, kao i na slobodnu trgovinu u svetu.

Dvodnevnu konferenciju pod predsedavanjem Indonezije, koja se održava na indonezijskom ostrvu Baliju, zasenila je ruska agresija na Ukrajinu koja je započela 24. februara ove godine. Nemački kancelar Olaf Šolc je još pre samita izjavio da se o tom ratu mora govoriti na susretu grupe G20. On je do sada učestvovao u dva kruga razgovora i preneo da se stalno govorilo o ruskom ratu u Ukrajini.

-pročitajte još: Samit G20 na Baliju – svako ima svoje ciljeve

Nazire se da će grupa G20 jasno staviti do znanja da ovaj rat nije prihvatljiv, rekao je Šolc. Osim toga, G20 namerava jasno da poruči da upotreba atomskog oružja ne dolazi u obzir, rekao je Šolc. „Nazire se konsenzus oko toga“, rekao je nemački kancelar dodavši da je to veliki napredak, jer se na početku ruskog rata u Ukrajini to nije moglo očekivati. Olaf Šolc je uz to naglasio da je zadovoljan dosadašnjim tokom susreta, „uprkos zabrinjavajućim okolnostima“ zbog rata u Ukrajini.

Pitanja bezbednosti utiču na svetsku privredu

Na susretu učestvuju i američki predsednik Džozef Bjaden i kineski predsednik Si Đinping, koji su se pre toga odvojeno susreli i tri sata razgovarali.

Ruski predsednik Vladimir Putin nije došao. On je na Bali poslao svog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Lavrov je inače bio prisutan u dvorani i kada se video-vezom uključio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji je zahtevao zaustavljanje rata.

Još nije sigurno da li će predlog završne izjave sutra biti prihvaćen u ovom obliku i to zbog otpora Rusije, napominju evropske diplomate. Za svaki slučaj, u tekstu se navodi: „Bilo je drukčijih gledišta i različitih ocena situacije i sankcija. Mi priznajemo da G20 nije forum za rešavanje bezbednosnih pitanja, ali uočavamo da bezbednosna pitanja mogu da imaju velik uticaj na svetsku privredu.“ Izričito se naglašava da korišćenje atomskog oružja nije prihvatljivo, oko čega postoji konsenzus, kako je preneo nemački kancelar Olaf Šolc.

U predlogu završne izjave ukazuje se i na to da je velika većina članica UN već osudila ruski napad na Ukrajinu. Osim toga, u predlogu završne izjave zahteva se „potpuno i bezuslovno povlačenje s ukrajinske teritorije“. Američki predstavnik je rekao da Sjedinjene Države očekuju da G20 osudi ruski rat u Ukrajini i njegov uticaj na svetsku privredu.

Krhko svetska svetska ekonomija, zabrinutost zbog velikog zaduženja

U predlogu završne izjave ukazuje se da rat u Ukrajini ograničava ekonomski rast u čitavom svetu, da podstiče inflaciju, prekida lance snabdevanja, pojačava nesigurnost u snabdevanju energentima i hranom, i povećava rizike po finansijsku stabilnost. „Najefikasnije sredstvo za oporavak svetske privrede je kraj ruskoga rata protiv Ukrajine“, izjavio je Šolc. On je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da ne koristi glad kao oružje. Pad cena hrane nakon ponovnog pokretanja izvoza žitarica iz Ukrajine pokazuje da je rat odgovoran za turbulencije cena na svetskim tržištima, rekao je nemački kancelar.

Grupa G20 trebalo bi i da izrazi zabrinutost zbog visokog zaduženja zemalja u razvoju i zemalja na pragu industrijalizacije. „Zabrinuti smo zbog pogoršanja situacije sa zaduženjem u nekim ugroženim zemljama“, navodi se u predlogu završne izjave. Iako se Kina ne spominje izričito, u predlogu izjave se navodi da bi svi zvanični i privatni bilateralni poverioci trebalo da sarađuju. Osim toga, zahteva se veća transparentnost, koja bi važila i za privatne i za državne poverioce. Iza te zabrinutosti stoji činjenica da je Kina preko vlade, pokrajina i privatnih firmi dala ogromne kredite u međuvremenu prezaduženim zemljama u razvoju, a da ni sama nema pregled o obimu kredita.

Grupa G20 se, osim toga, u predlogu završne izjave zalaže za slobodnu trgovinu u svetu i saradnju, kako lanci snabdevanja bi bili prekidani i kako ne bi dolazilo do prekida trgovine. Uz to bi centralne banke zemalja grupe G20 trebalo svoj rad da usredsrede na borbu protiv velike inflacije.

aj (dpa,Reuters)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.