Na rubu ponora?

Stručnjaci za bezbednost su retko optimisti, a izveštaji o bezbednosti retko optimistični. To važi i za novi Minhenski izveštaj o bezbednosti. On nosi naziv Do ponora – i nazad? i u njemu se govori o novom vidu nesigurnosti. Svet se protekle godine znatno približio rubu teških oružanih sukoba, piše u uvodu predsednik Bezbednosne konferencije u Minhenu, Volfgang Išinger – isuviše blizu. Išinger pritom ukazuje na opasno zveckanje oružjem između SAD i Severne Koreje, na rastući rivalitet između Saudijske Arabije i Irana i na nepromenjeno visoke napetosti između NATO i Rusije u Evropi.

Povlačenje SAD

Kao i prethodne tri godine, izveštaj priprema teren za Bezbednosnu konferenciju u Minhenu koja se održava krajem sledeće nedelje. I na neki način, novi izveštaj je aktualizacija prošlogodišnjeg. Još u februaru 2017. godine, autori su upozoravali da bi SAD, tada predvođene novom Trampovom vladom, mogle da odustanu od svoje uloge garanta međunarodne stabilnosti i da svoju spoljnu politiku usmere unilateralnije ili čak nacionalistički. Upravo to je konstantovano u ovogodišnjem izveštaju: SAD se povlače od svoje vodeće uloge.

One pokazuju slabo interesovanje za izgradnju regionalnih i globalnih institucija, koje postavljaju pravila za kreiranje međunarodnih odnosa. SAD su se oprostile od politike koja se zasniva na zajedničkim vrednostima. Zajednički interesi za SAD sada još samo postoje u pojedinačnim tačkama. To se jasno vidi kroz znatno manje zanimanje za diplomatiju: budžet za ministarstvo spoljnih poslova je značajno smanjen – dok je istovremeno povećan budžet za naoružanje. U izveštaju o bezbednosti se citira američki stručnjak za spoljnopolitička pitanja G. Džon Ajkenberi: Najmoćnija svetska nacija je počela da sabotira poredak koji je samo uspostavila.

Odvajanje Evropljana?

Za Evropljane to između ostalog znači da snažnije nego do sada treba da se pobrinu za sopstvenu sigurnost. U izveštaju se podseća na izjavu kancelarke Angele Merkel, nakon posete Trampa, u maju 2017. godine: Vremena kada smo u potpunosti mogli da se oslonimo jedni na druge, u određenoj meri su prošla. Sada, dodala je kancelarka, Evropljani moraju svoju sudbinu zaista da uzmu u svoje ruke. Time se misli i na veće troškove za vojsku. Ukoliko bi se sve zemlje EU i Norveška pridržavale cilja i zaista izdvajale dva procenta od bruto društvenog dohodka, do 2024. godine bi izdvajanja za vojsku porasla za pedeset odsto, na oko 386 milijardi dolara. Ali da bi evropska vojska zaista bila efikasnija, pre svega mora da bude bolje umrežena. Autori izveštaja govore o propustima u umrežavanju i digitalizaciji. Ali za uklanjanje tih propusta su potrebna dodatna sredstva. Takođe bi bila potrebna i konsolidacija široko razgranatog evropskog izvoza oružja.

Ipak u izveštaju se primećuju pokušaji povezivanja evropskih snaga odbrane: 25 država je odlučilo da u ukviru novoosnovane, takozvane Stalne strukturne saradnje (PESCO, Permanent Structered Cooperation) na bazi EU koordinišu odbrambenu politiku. Francuska i Nemačka zajednički žele da razviju novu generaciju borbenih aviona. I u Francuskoj je sa predsednikom Emanuelom Makronom ideja o formiranju zajedničke evropske vojske dobila moćnog zagovornika.

Klimatske promene, sukobi, migracije

I u drugim oblastima je novi izveštaj o bezbednosti nastavak prethodnog. Još prošle godine su velike teme bile klima i migracija. U izveštaju se izražava žaljenje što su SAD istupile iz Pariskog sporazuma i što se u novoj nacionalnoj strategiji na klimatske promene više ne gleda kao na bezbednosni rizik.

U izveštaju se podseća da su 2017, 2015. i 2016. bile tri najtoplije godine od kako se vrše merenja i da su ih obeležila katastrofalna nevremena, suše i poplave. Istovremeno se ukazuje i na povezanost klimatskih promena i sukoba. Klimatske promene deluju kao pojačivač-sukoba, navodi se. Nastavak velikog broja dugotrajnih oružanih sukoba bio je jedan od glavnih razloga za migraciju, proterivanje i glad, stoji u delu izveštaja u kome se govori o Africi i migraciji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android