Na istoku ne veruju u demokratiju

Prošlo je skoro 30 godina otkako su ljudi u Lajpcigu i u mnogim drugim gradovima u istočnoj Nemačkoj, izašli na ulice da demonstriraju: za slobodu putovanja, za slobodne izbore, ta demokratiju kao oblik društvenog uređenja. Međutim, u ovo poslednje mnogi građani u tom delu Nemačke ni danas nisu sasvim uvereni. To sugeriše istraživanje instituta Alenbach, urađeno za list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Samo 42 odsto ispitanika sa istoka zemlje navelo je da je demokratija, onakva kakva se praktikuje u Nemačkoj, najbolji mogući oblik vlasti. U Zapadnoj Nemačkoj to mišljenje imalo je 77 odsto ispitanih građana.

Niko ih ništa nije pitao

Kako to? Da li su građani koji žive na istoku i koji u dobroj meri pamte vreme DDR-a, načelno više skeptični prema demokratiji? Nisu, kaže Martina Vajrauh, direktorka Centrale za političko obrazovanje iz Brandenburga. „Mislim da je stvar u tome da istočni Nemci nisu u stanju da iz toga izvuku pouke i što još uvek idealizuju diktaturu.“

Trebalo bi razmotriti kakva su iskustva ljudi imali tokom i nakon mirne revolucije u Nemačkoj: „Mnogo toga se dogodilo s tim ljudima, bez da ih je iko išta pitao. Čitav taj proces najčešće se ne uzima u razmatranje, a te promene dovele su do toga da su delovi stanovništva veoma skeptični prema svima koji su na vlasti.“

Iskustvo demokratije imaju ljudi u stabilnim uslovima – a toga, smatraju mnogi građani, u postrevolucionarnim godinama na području bivšeg DDR nije bilo.

Skepsa prema tržišnoj ekonomiji

Ekonomski sistem se na istoku i zapadu takođe ocenjuju veoma različito. U zapadnoj Nemačkoj, 48 odsto ispitanika veruje da ne postoji bolji sistem od tržišne ekonomije, u istočnoj to misli samo 30 procenata.

„To ima veze s činjenicom da je u poslednjih 30 godina vladala ekonomska neizvesnost, strahovalo se za sopstvenu egzistenciju. Deca su odlazila sa sela, niko nije znao šta će se dogoditi, recimo onda kada se zatvori i poslednja prodavnica u mestu“, kaže Vajrauhova. „Pedeset odsto svih radnih mesta u industriji je izgubljeno. Gotovo da niko nakon 1990. godine nije radio ono što mu je bila struka pre pada Gvozdene zavese.“

Interesantno je još nešto: iako je samo za 26 odsto zapadnih Nemaca danas relevantno da li je neko sa istoka ili sa zapada, prema istraživanju instituta Alensbah u istočnim pokrajinama je to pitanje važno za više od polovine stanovnika, za njih 52 odsto.

Poreklo i dalje igra glavnu ulogu za mnoge istočne Nemce. To se uočava i u aktuelnoj izbornoj kampanji za izbore u Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji koji će se održati na jesen ove godine.

„Mnoge stranke instrumentalizuju istočnu Nemačku za predizbornu kampanju. To je prilično zaostao način političke borbe“, kaže Martina Vajrauh. Bilo bi bolje da su lokalni političari ohrabrili istočne Nemce da budu kosmopolite i da steknu samopouzdanje.

Nejednaki uslovi života

Direktorka instituta Alenbah Renate Keher ističe da je istraživanje pokazalo i to da se mnogi Nemci sa istoka očigledno osećaju „kao stranci u sopstvenoj kući“. U intervjuu za nedeljnik „Cajt“, kancelarka Angela Merkel stavila se na stranu istočnih Nemaca. Ona je rekla da može da razume njihove frustracije: „Nade da će izjednačavanje uslova života ići brzo, u nekim oblastima su se izjalovile.“

Kancelarka je bila prilično samokritična. A zadatak koji je pred političarima je jasan: „Uvek se polazilo od toga da će se uslovi života na istoku i zapadu Nemačke izjednačiti. Ali mnoge nervira to što uočavaju znatne razlike u platama između recimo Baden-Virtemberga i Saksonije-Anhalt.“ Zato bi zadatak političara morao da bude da obezbede jednake uslove života na istoku i zapadu Nemačke.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android