Na godišnji odmor s grižom savesti

Osamdeset odsto nemačkih građana svesno je odgovornosti ljudi za klimatske promene. To tvrdi Svetska fondacija za prirodu (WWF). I bez obzira na to, većina ne želi da odustane od turističkih putovanja. U 2022. Nemački turistički savez registrovao je više od 67 miliona putovanja. To znači da je već odavno dostignut nivo turističkih aktivnosti iz vremena pre pandemije korone. A 2023. bi mogla da postane nova rekordna godina.

Onaj ko želi da se informiše o tome koliko neki put opterećuju njegov lični CO2-bilans, može to da proveri na internetu. Nemački Savezni zavod za životnu sredinu stavio je na raspolaganje besplatan kalkulator. Prema navodima Svetske turističke organizacije (UNWTO), jedno putovanje u proseku prouzrokuje oko 0,25 tona CO2. Sudeći po podacima WWF, turizam je zaslužan za oko pet odsto emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odnosno doprinose zagrevanju planete Zemlje. Tri četvrtine tih emisija „proizvedu“ saobraćajna sredstva.

-pročitajte još: Srbija na sajmu u Berlinu: seoski turizam u fokusu

Dve strane medalje

Petra Hedorfer, šefica uprave Nemačke centrale za turizam, u svakom slučaju uočava da postoji problem. Ipak, kako kaže, posledica ne može biti da ljudi odustaju od putovanja: „Bez mobilnosti – to je sigurno najlošije rešenje“, kaže ona za DW i dodaje da putovanja imaju socijalne aspekte, da podstiču otvorenost prema svetu i toleranciju.

Osim toga, turizam je u mnogim zemljama važan ekonomski faktor, sektor u kojem radi mnogo ljudi. „Samo u Njemačkoj imamo tri miliona ljudi koji rade u tom sektoru.“ A turizam je i sinonim za slobodu: „Kada se više ne bi putovalo, to bi značilo da se ljudima oduzima jedno osnovno pravo. Poveljom UN definisano je da individualne slobode mogu individualno da se definišu.“

Manja potrošnja kerozina

Turistička branša fokusira se na tehnološka rešenja: više vožnji železnicom, manje automobilom – a ako se baš mora, onda na električni pogon. Avioni najnovije generacije troše i do 30 odsto manje kerozina. Do 2030. nemačka Lufthanza želi da stavi u pogon 195 letelica najnovije generacije. Velike nade polažu se i u takozvane Sustainable Aviation Fuels, goriva koja se proizvode bez fosilnih izvora energije, kaže direktor Lufthanzine distribucije za Nemačku, Aleksander Tolvet.

Već sada putnici mogu da kupe avionske karte preko kojih sufinansiraju nove vrste goriva, a čiji udeo u ukupnoj potrošnji kerozina iznosi i do 20 odsto. Ali, za sada se ne proizvodi dovoljna količina. Lufthanua očekuje da će potražnja nastaviti da raste, kaže Tolvet, i zato je već preko sklopljenih ugovora s dobavljačima rezervisala dostavu „održivog kerozina“ u vrednosti od 250 miliona američkih dolara.

CO2-kompenzacije

„Most prema budućnosti mogu da budu tzv. CO2-kompenzacije“, kaže Petra Hedorfer. Ona pritom misli na plaćanje svojevrsnih naknada kojima se finansiraju projekti zaštite klime. „Premalo je ljudi koji kompenzuju svoja putovanja. Smatram da bi bio dobar potez kada bi se to u budućnosti više reklamiralo, odnosno kada bi se učinilo jednostavnijim.“

Ali, nije reč samo o saobraćaju. Kompletna turistička branša želi da postane održivija, i to ne samo iz ekoloških razloga. Oni hotelijeri koji troše manje posteljine, peškira, vode i struje, automatski znatno smanjuju i troškove poslovanja. Održivost se sve jasnije ističe.

Džungla certifikata

Samo, kako bi ta održivost tačno trebalo da izgleda? Po tom pitanju u Nemačkoj mnogo toga mora da se menja, kaže Uve Hikš iz Udruženja prijatelja prirode. „Ne smeju se Alpi zbog potreba turizma pretvori u Diznilend. Ne sme da se dogodi da se još više šire luksuzni risorti. Pritom mislim recimo na pravo na pristup vodi, pogotovo kada se radi o golf-terenima koji se grade u krajevima gde nema mnogo vode ili kada se tamo prave bazeni“, rekao je Hikš na jednoj sednici Odbora za turizam u Bundestagu.

Onaj ko se zaista trudi oko održivosti, taj želi da to znaju i njegovi gosti, odnosno mušterije. Rezultat te želje je prava pravcata industrija raznih certifikata. Širom sveta u ovom trenutku postoji naime oko 800 različitih certifikata i oznaka kojima se dokazuje da je neka turistička ponuda „održiva“. Samo u Nemačkoj ih je oko 180. Stručnjaci predlažu da se njihov broj smanji.

„Održiva destinacija“

Grad Libek, severoistočno od Hamburga, 2022. je odlikovan certifikatom „održiva destinacija“. Pitoreskni srednjevekovni centar grada, koji se nalazi na listi Uneskove kulturne baštine, godišnje poseti i do 2,4 miliona gostiju, koji naprave i do 840 miliona evra prometa. Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grada u tom gradu, koji je širom sveta inače poznat i po marcipanu.

Kristijan Martin Lukas, direktor firme „Lübeck-Travemünde Marketing“, ponosan je na to što njegov grad nosi oznaku održive destinacije. „Certifikacija počiva na velikom broju pojedinačnih kriterijuma. Bez obzira da li se radi o hotelijerima, ugostiteljima ili nekim drugim turističkim ponudama, svako mora dobro da razmisli o svom poslu i da ga korak po korak poboljšava“, kaže on za DW. Na tom putu je, dodaje, certifikat samo početak. „Iza nas su prvi metri, ali sasvim otvoreno kažem da su pred nama kilometri na tom putu.”

Električni autobusi

Za dolazak u grad preporučuje se korišćenje javnog prevoza, na primer karte od 49 evra s kojom može da se koristi lokalna železnička infrastruktura u čitavoj Nemačkoj. Ta karta je velika šansa, smatra Lukas. A onaj ko ipak dođe autom, emisiju CO2 može da kompenzuje sađenjem drveća. Sve više autobusa na gradskom području vozi na električni pogon, a čak i turistički brodovi s kojima na reci Trave može da se napravi krug oko starog dela grada, imaju elektro-motore.

Lukas nam priča o jednom festivalu u gradu, za koji su reklamni flajeri bili napravljeni od papira u kojem se nalazilo cvetno sjeme. Nakon korišćenja, flajer je mogao da se zasadi: „I ketering-ponudu smo kreirali tako da smo u potpunosti odustali od mesa, a pritom smo sarađivali s lokalnim ponuđačima, ali i umetnicima.“

Put do održivosti, naglašava Lukas, sastoji se od mnogo malih koraka. I to, kako kaže, nema samo ekološki, već i ekonomski i socijalni aspekt: svako može da da svoj doprinos, pa i turisti: „Kao gost, vi možete da kažete: ’Da, idem na onu destinaciju koja ozbiljno shvata održivost’. Stvar je u tome da se preuzme odgovornost“, zaključuje Kristijan Martin Lukas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.