Na druge ratove se trošilo mnogo više nego za Ukrajinu

Narednih dana očekuju se dalje isporuke oružja Ukrajini u vrednosti od 500 miliona američkih dolara. To je u ponedeljak 20. februara, tokom posete Kijevu, najavio predsednik SAD Džozef Bajden. Konkretno, radi se o artiljerijskoj municiji, ali i o dodatnim isporukama haubica i ručnih raketnih bacača tipa Džavelin. Ta najava pomoći, neposredno pred godišnjicu ruske invazije na tu zemlju, uklapa se u ekspertizu koju objavljuje nemački Instituta za svetsku privredu (IfW) sa sedištem u Kilu.

„Amerikanci diktiraju tempo kada je u pitanju podrška Ukrajini“, kaže ekonomista Kristof Trebeš koji u institutu vodi program „Praćenje podrške za Ukrajinu“. Ujedno ocenjuje da je „oklevanje Evropljana u pružanju finansijske pomoći u prvoj godini rata izuzetan fenomen, pre svega zato što su finansijska sredstva mogla brzo da se mobilišu“. Trebeš tu prvenstveno misli na finansijske uplate država EU namenjene ukrajinskom budžetu, s obzirom na to da je ekonomska proizvodnja te zemlje pala za oko 40 odsto zbog ruskog agresorskog rata.

-pročitajte još: Bajden protiv Putina: dva govora – dva sveta

Koristeći javno dostupne izvore, ekonomisti sa instituta u Kilu izračunali su kolika je direktna finansijska i humanitarna pomoć, kao i to koliki su troškovi oružja isporučenog Ukrajini. Isporuke iz vojnih zaliha, recimo nemačkog Bundesvera, oslanjanju se pritom na tržišne cene i u analizi su kompletno izlistani.

Prema navodima Instituta, SAD su do decembra prošle godine, nakon odobravanja paketa u iznosu od 37 milijardi evra, ponovo pretekle EU i njene članice. Već isporučena, kao i najavljena američka pomoć, tako iznosi 73,1 milijardu evra. S druge strane, pomoć EU iznosi 54,9 milijardi evra. Ukrajini je do sada isporučena ili obećana pomoć u iznosu većem od 128 milijardi evra. SAD pritom daju dvostruko više od EU u celini, a nakon Amerikanaca pojedinačno slede Velika Britanija i Nemačka.

Ekspertski tim nemačkog Instituta je u svojoj analizi pomoć Ukrajini uporedio i sa drugim rashodima s kojim se suočavaju države koje podržavaju „Ukrajinsku kontakt-grupu“ sa SAD na čelu. „Sve u svemu, finansijska pomoć Ukrajini samo je delić onoga što te vlade troše na ublažavanje krize u sopstvenim zemljama“, ocenjuje se u analizi. „Samo Nemačka je tako najavila više od 250 milijardi evra subvencija kako bi ublažila rast cena energije za potrošače i kompanije.“

Bilateralna pomoć Nemačke Ukrajini sada iznosi 6,15 milijardi evra. S druge strane, vlada u Berlinu potrošila je za svoje građane 5,65 milijardi evra samo na tzv. „rabat na točenje goriva“ i na „mesečnu železničku kartu od 9 evra“. S te dve mere, kabinet Olafa Šolca prošlog leta je ublažio cenovni šok za potrošače uzrokovan eksplozijom cena do koje je došlo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

Istraživači, međutim, nisu u svojoj analizi uzeli u obzir isporuke zapadnih borbenih tenkova Ukrajini, kao što je Leopard 2, što je najavljeno za mart. Razlog je to što nije jasno da li su one zemlje koje taj nemački tenk imaju u svom arsenalu na isporuku i pristale. Ali pregled troškova zato uključuje i 100 miliona dolara za obuku ukrajinskih pilota na zapadnim borbenim avionima, što je Predstavnički dom SAD odobrio prošlog leta.

Nemačka tri puta više dala za oslobađanje Kuvajta

Nemački istraživači uporedili su troškove pomoći Ukrajini u prvoj godini rata i sa izdacima Zapada u nekim drugim, ranijim ratovima. U odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), Nemačka je „potrošila tri puta više novca za odbranu Kuvajta“ tokom Zalivskog rata 1990/91, kada je Irak napao susedni Kuvajt. Taj novac se tada prebacivao SAD, a da Nemačka nije direktno učestvovala u operaciji „Pustinjska oluja“. Američka vlada je na tu vojnu intervenciju potrošila skoro jedan odsto svog BDP, a pomoć Ukrajini do sada iznosi manje od 0,4 procenta.

Godišnja američka vojna potrošnja u Avganistanu od 2001. do 2010. takođe je bila tri puta veća od izdataka Vašingtona na odbranu Ukrajine u prvoj godini od početka ruskog napada. Međutim, za razliku od Ukrajine, SAD su u Avganistanu, odnosno na Bliskom istoku imale i svoje kopnene jedinice, i to godinama.

Analiza stručnjaka iz Kila takođe je pokazala da su isporuke i pomoć Ukrajini prošlog juna najpre opale – sa više od 20 milijardi eura u maju, na pet milijardi evra u junu.

Visok nivo pomoći ponovo je dostignut tek u novembru i to nakon uspešne ofanzive ukrajinske vojske i oslobađanja teritorija na istoku i jugu zemlje. Tada je najpre odobrena finansijska pomoći EU za Ukrajinu za 2023, a zatim i opsežan američki vojni paket kojim je prošlog decembra Predstavnički dom američkog Kongresa prosledio 37 milijardi evra vojne pomoći. Verovatno je to paket iz kojeg je američki predsednik Bajden sada odobrio 500 miliona evra za isporuku oružja Kijevu rekavši prilikom svoje posete glavnom gradu Ukrajine da je američka podrška Ukrajini „nepokolebljiva“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.