„Na Balkanu ključa“
8. mart 2019.
„Čisti bes i duboka frustracija naterali su ljude na ulice. Oni protestuju protiv 'lopova' i 'lažova' i pozivaju na 'ustanak'“, piše Zidojče cajtung i naglašava da „na Balkanu ključa“ – u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Banjaluci, glavnom gradu Republike Srpske.
„Brzo se tim protestima koji su počeli po hladnoći i zahvatili te zemlje dala etiketa 'balkanskog proleća'. Ali tu nema ni govora o zajedničkom pokretu. Za pobunu postoje posebni razlozi. Ipak, nešto im je i zajedničko: protest protiv korumpiranih struktura moći. To je neki vid krika odozdo, koji je na kraju usmeren i prema Briselu gde se pregovara o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU.“
„Najveću snagu izgleda da imaju demonstracije u najvećoj zemlji Zapadnog Balkana. U Srbiji koja broji sedam miliona stanovnika još od decembra jednom nedeljno na ulice izlaze hiljade ljudi. Povod je bio napad na jednog opozicionog političara. Protest protiv političkog nasilja u zemlji usmeren je na predsednika Aleksandra Vučića kojem se prebacuje potkopavanje demokratije i pravne države. Moto protesta – 'Jedan od pet miliona' – skovao je takoreći sam predsednik kada je, nakon prvih demonstracija, izjavio da će ignorisati zahteve, čak i ako na ulice izađe pet miliona ljudi. Protestuje se svake subote i to u međuvremenu ne samo u glavnom gradu Beogradu, već i u mnogim drugim gradovima. Pokretu koji nose uglavnom mladi ljudi, pridružila se i opozicija. Ona, kao znak podrške, od sredine februara bojkotuje rad parlamenta.“
„ Crnoj Gori se protestni pokret zapalio zbog jednog od brojnih slučajeva korupcije. Jedan biznismen je u januaru objavio video-snimak kao dokaz da je dao mito u vrednosti 97.000 evra jednom partijskom protivniku Mila Đukanovića, koji skoro bez prekida vlada zemljom tri decenije. Sada se na ulicama traži Đukanovićeva ostavka. Moto protesta je '97.000 – odupri se'.“
U Albaniji su krajem prošle godine na ulice izašli studenti zbog povećanja školarina. No, fokus protesta veoma brzo se proširio zbog široko rasprostranjenog siromaštva i političkih interesa opozicije. Zahteva se ostavka socijalističkog premijera Edija Rame, čija se vlada optužuje za korupciju i veze sa organizovanim kriminalom. Tokom protesta uvek iznova dolazi do nasilja. Kada su sredinom februara pokušali upad u sedište vlade, desetine ljudi su povređene.“
U Banjaluci se već skoro godinu dana formirao protestni pokret zbog nasilne smrti 21-godišnjeg Davida Dragičevića. Njegov otac optužuje 'mafiju' koja je u sprezi s policijom i politikom, pa sve do Milorada Dodika. Pokret 'Pravda za Davida' , koji je pokrenuo Davor Dragičević, mobilisao je desetine hiljada ljudi na protestne marševe. Krajem decembra političko rukovodstvo u Banjaluci reagovalo je na proteste nasilno. Dragičević je na kraju morao da nestane, jer je izdat nalog za njegovo hapšenje zbog ugrožavanja javnog reda. Pošto su vlasti zabranile nove demonstracije, ljudi se do daljeg okupljaju u crkvi i pale sveće.“
„Za razliku od Banjaluke, moćnici u Beogradu, Podgorici i Tirani pokušavaju do sada da proteste puste da 'idu u prazno'. Svi oni su tokom svoje vladavine već preživeli neke oluje. Oni računaju s tim da su njihovi protivnici suviše heterogeni i da još nisu iznedrili vodeće figure. Ipak, kod Vučića se primećuje nervoza koji je, kao odgovor na demonstracije, pokrenuo kampanju 'Budućnost Srbije' u okviru koje obilazi celu zemlju.“
„No, demonstranti skoro da uopšte ne mogu da se nadaju da će dobiti vetar u leđa iz Brisela. Iz straha od novih kriza i nesigurnosti, EU se na Balkanu oslanja na jake muškarce, na one koji im obećavaju stabilnost“, piše „Zidojče cajtung“.
Turski tok – „na mala vrata“
Štampa na nemačkom piše i o sporu oko gasovoda EU i Rusije. „Novim gasovodom kroz Srbiju, Rusija testira kako bi mogla da, u slučaju nužde, isporučuje gas u Evropu i protiv regulativa Evropske unije. Taj projekat ima implikacije i na sporni gasovod kroz Baltičko more, 'Severni tok 2', između Rusije i Nemačke. To izaziva strahovanja da će Kremlj, nakon što je zbog regulativa EU propao projekat 'Južni tok', ipak na mala vrata to ostvariti.“
„Frontovi su se zaoštrili nakon što su regulatorne službe u Beogradu, konzorcijumu u kojem dominiraju Rusi dodelile dozvolu za gradnju gasovoda preko Srbije. (…) Predmet sukoba je oko 400 kilometara dugačak gasovod od bugarske do mađarske granice. Izgradnja vredna 1,8 milijardi evra, trebalo bi da bude završena do kraja godine. Kapacitet gasovoda bio bi 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje. U projektu zajednički učestvuju Srbija gas i ruski Gasprom“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
List napominje da bi Gastrans, društvo u kojem Gasprom ima većinu, trebalo da se brine o mreži, a da će Gasprom da isporučuje sirovine. Tako bi obe stvari kontrolisala Rusija. To se pak protivi Trećem energetskom paketu EU koji predviđa razdruživanje (dekartelizaciju). A ta pravila važe i za Srbiju koja pripada Evropskoj energetskoj zajednici. Frankfurtski list podseća da je projekat „Južni tok“ propao upravo zbog toga što to nije bilo razdvojeno – održavanje gasovoda i isporuka.
Priredio Svetozar Savić