Mučna atmosfera u nemačkoj vladi

Reč je o dva odvojena intervjua za dve TV-stanice. Oba su emitovana u nedelju (28.8.) uveče. Onaj ko je hteo, mogao je oba i da pogleda jer su emitovani u razmaku od sat vremena. Kancelarka Angela Merkel govorila je za ARD, a vicekancelar Zigmar Gabrijel za ZDF. Teme o kojima se razgovaralo bile su raznovrsne, ali, kao što se i očekivalo, prvenstveno se govorilo o izbegličkoj krizi. Pri tome se stvara utisak da to dvoje političara od početka istorijskog izazova zvanog „dolazak izbeglica“, vladaju ne jedno s drugim, nego jedno protiv drugog.

Kod predsednika SPD-a Gabrijela stvari se svode na sledeće: nije dovoljno da kancelarka stalno govori „uspećemo“. Predsednica stranke CDU Merkel „ne želi da ulazi u diskusije o tome ko je u kom trenutku imao određene stavove ili strahovanja“. Bila je to još jedna sitničava rasprava koju su to dvoje vodili pred očima javnosti. Hteli mi to ili ne – time je samo potvrđen stav onih koji tvrde da je velika crno-crvena koalicija samo gomila međusobno zavađenih političara.

Intervjui ili preuranjena izborna kampanja?

Ovome se, zbog izbora koji se 4. septembra održavaju u saveznoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija i 18. septembra u samom gradu Berlinu, naročito raduju desničarski populisti Aleterantiva za Nemačku (AfD). Unutar te stranke vode se još žešće svađe od onih između CDU i SPD, ali ona profitira od ugleda koji uživa kao „stranka onih koji protestuju zbog vladine politike“. To će biti dovoljno da AfD uđe u državni parlament na izborima koji se održavaju u jesen 2017. Naravno da to znaju i Merkel i Gabrijel. Oni znaju da moraju da računaju s tim da će parlament imati pet ili čak šest poslaničkih grupa. Sluti se, naime, da bi povratak u Bundestag mogao da pođe za rukom i liberalima iz FDP.

Upravo zato, ali i zbog toga što se koalicioni partneri „jedva još podnose“, dvojac na kormilu Nemačke pokušava sve više da povuče jasnu crtu između dve strane. To nije ništa drugo već preuranjena izborna kampanja u vrlo teškim i komplikovanim vremenima. Naime, osim izbegličke krize, postoji još i Evropska unija koja se bori za svoju budućnost. Centrifugalne sile u Uniji su još jače nakon što je u Velikoj Britaniji na referendumu pala odluka o Bregzitu. U takvoj situaciji, od pomoći bi bilo kada bi bar nemačka politička elita demonstrirala jedinstvo. Ali od toga nema ništa.

Gabrijelova rečenica o TTIP

To važi i kada je reč o još jednoj temi: o sporazumima o slobodnoj trgovini sa Kanadom (CETA) i sa SAD (TTIP). Merkel je uvek bila „za“, a Gabrijel baš i nije znao da li je „za“ ili „protiv“. Kao ministar privrede u državi koja je snažno orijentisana ka izvozu, morao je da podrži tu ideju, ali nije delovao uverljivo.

Nije bitno da li to ima veze s tim da mnoge socijaldemokrate kritikuju te sporazume, ili ih čak i odbacuju. U intervjuu za ZDF Gabrijel je prekinuo vrludanje: TTIP je de fakto već propao. Konačno! Sada barem znamo na čemu smo.

Nije bitno da li je ta izjava plod unutarstranačke računice ili njegov stav iz uverenja. Kod tako važne stvari, koja je od samog početka trpela od nedostatka transparentnosti i demokratičnosti, tu izjavu svakako bi trebalo pozdraviti.

Ona će u svakom slučaju biti novo opterećenje za odnos sa kancelarkom. Zajedničkih stavova ionako ima malo, pa će baš zato i ta razlika će biti prevaziđena. Kancelarka i njen zamenik već će nekako privesti kraju svoju poslednju godinu vladavine u koaliciji. I Gabrijel i Merkelova ostavili su otvorenim pitanje da li će se na izborima 2017. kandidovati za poziciju kancelara/kancelarke. Tako su barem po tom pitanju imali isti stav.