Mučilište bez epiloga
25. avgust 2018.
Bakarni kabl je debeo poput palca i izolovan crnom gumom. Harald Lindeman ga uzima u ruku i sećanja pristižu. Kao dete je ovakvim kablom dobijao batine. „Palica bi pukla posle pola sata, ali ovakvim kablom su vođe u Koloniji Dignidad mogle da nas tuku po dva sata neprestano“, seća se ovaj 59-godišnjak.
U sektu Nemca Paula Šefera u Čileu doveden je kada su mu bile samo dve godine. Kao i mnoga nemačka i čileanska deca, tamo je prošao pakao prinudnog rada, seksualnog zlostavljanja i batinanja. Lindeman je do sada ćutao o bolnim iskustvima, ali je rešio da progovori tokom aktuelne posete jedne parlamentarne delegacije iz Nemačke.
Jer, Nemačka i Čile još nisu obeštetili žrtve premda je sekta raspuštena 1991. godine. Kolonija je osnovana 1961. godine na 300 kvadratnih kilometara u centralnom Čileu. Bila je hermetički zatvorena i tek su malobrojni uspeli da pobegnu do Santjaga, do nemačke ambasade. Ali tamo nisu dobili pomoć već su vraćani u koloniju.
Pinočeovo gubilište
Šefer (1921-2010) bio je i lični prijatelj čileanskog diktatora Augusta Pinočea. Na teritoriji nekadašnje kolonije i danas se nalaze zloglasni „krompirski podrumi“, tajne prostorije u kojima je Pinočeova tajna služba mučila i ubijala protivnike diktature. Strahuje se da postoji još neotkrivenih masovnih grobnica u tom kraju.
„Ne može biti da u godini 2018. moramo da podstičemo Ministarstvo spoljnih poslova da se pokrene oko ove teme“, rekao je na licu mesta nemački poslanik Mihael Brand (CDU). Sa kolegama iz drugih partija položio je cveće na masovne grobnice.
„Najpre je važno reći da je ovde i Savezna Republika Nemačka zakazala“, kaže za DW Andreas Šiler, stručnjak za međunarodno pravo Evropskog centra za ustavna i ljudska prava. „Brzo i nebirokratski treba pružiti pomoć na koju se već dugo čeka. Mnoge osobe koje su iz Kolonije Dignidad došle u Nemačku upućene su na socijalnu pomoć. Delom su morale prinudno da rade bez plaćanja socijalnih osiguranja. Isto važi i za čileanske žrtve.“
Zločinci na slobodi
Vođa sekte Šefer je posle godina skrivanja u Argentini uhapšen i osuđen te je umro 2010. u zatvoru u Santjagu gde je izdržavao kaznu zbog zlostavljanja dece u 27 slučajeva. No na slobodi je i dalje mnogo njegovih saradnika. Recimo lekar Hartmut Hop, protiv kojeg se vodi istraga u Nemačkoj. U pisanju krivične prijave učestvovao je i Andreas Šiler.
„Hop je pobegao u Nemačku kada je u Čileu izdat nalog za njegovo hapšenje i malo pre nego što je tamo postala pravosnažna presuda protiv njega“, kaže Šiler. U Nemačkoj pak već sedam godina proces nije ni počeo premda mu se prebacuje pomoć pri zlostavljanju dece, zloupotreba psihofarmaka kao i pomoć u mučenju i ubistvu čileanskih opozicionara. „Hop koji je odavno u Čileu trebalo da bude u zatvoru u Nemačkoj slobodno šeta – i protiv njega nema procesa“, kritikuje Šiler.
Danas na prostoru nekadašnje kolonije još uvek žive brojne žrtve sekte, ali i verni sledbenici Paula Šefera. Recimo Fridhelm Cajtner koji je godinama pomagao Šeferu da se skriva od pravde. On je zajedno sa još troje pomagača pravosnažno oslobođen optužbi.
nr/kk (dw, ard, dpa)