Mračni akord za kraj

Braunšvajger cajtung: „Sigurno je da je Slobodan Praljak presudu doživeo kao pravdu pobednika. No, međunarodni tribunali su suprotnost tome. 1945. godine, glavni tužilac Nirnberškog procesa, Robert H. Džekson, rekao je da je jedan od najznačajnijih ustupaka vlasti razumu to što se pobednici nisu svetili, već su svoje zarobljene neprijatelje prepustili sudu. Od 1993, Tribunal za Jugoslaviju je sudio 160-orici osumnjičenih za ratne zločine i njih 84 osudio. Prvi put posle Nirnberškog procesa, međunarodna zajednica nije gledala u stranu kada su počinjeni zločini protiv čovečnosti. To je poruka iz Haga koju neće promeniti ni usamljena odluka Slobodana Praljka.“

Špigel onlajn: „Kako je otrov dospeo u sudnicu? Posle samoubistva generala Praljka u Haškom tribunalu, Holandsko državno tužilaštvo je pokrenulo istragu: o kojem otrovu se radi? Kako je Praljak došao do njega u zatvoru? Pre svega treba razjasniti pitanja od čega je Praljak umro i da li je prilikom nabavljanja tečnosti za koju je rekao da je otrov imao pomoć spolja. Trenutno se nagađa kako je osuđenom na 20 godina uspelo da i pored strogih mera bezbednosti prošvercuje u sudnicu bočicu i kako je uopšte u haškom zatvorskom centru UN mogao da dobije spornu tečnost.“

Pročitajte još: Otrov je u tumačenjima

Velt (Berlin) piše da „pre rata u Bosni Praljak nije bio poznat kao nasilnik, već kao slobodan umetnički duh. Inženjer koji ima i diplomu filozofije i sociologije kao i završenu filmsku akademiju. Praljak je radio kao pisac i režiser u Mostaru i tamo je vodio više pozorišta. Za vreme rata je postao zločinac. Zapovedao da se puca na civile i da se proteruju muslimani, te da se 1993. bombama uništi simbol grada – stari most. Pad mosta je bio simbol koji je govorio da do harmoničnog života suživota između Bošnjaka, Srba i Hrvata neće doći tako brzo.“

„General armije bosanskih Hrvata nije prvi optuženik Tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji koji je kazni izmakao smrću. Bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević je umro u martu 2006. u Hagu od infarkta, pre nego što mu je izrečena presuda. A bivši šef hrvatske države Franjo Tuđman, umro je od raka želuca. Nakon što su obojica glavnih odgovornih za rat u Bosni umrli pa im nisu izrečene presude, najviši cilj suda je bio da osudi odgovorne generale“.

U komentaru berlinskog dnevnika piše i ovo: „Dramatičnim i mračnim završnim akordom je u Hagu okončano i poslednje suđenje međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Pred televizijskim kamerama, bivši vojni šef bosanskih Hrvata u ratu u Bosni, Slobodan Praljak, popio je otrov. Pre toga je, govoreći o sebi u trećem licu, izjavio: 'Slobodan Praljak nije ratni zločinac'. Umro je u bolnici. (...) Sud je imao zadatak da ustoliči pravdu posle katastrofe jednog kompleksnog multietničkog sukoba; sud je bio beznadežno preopterećen – ali, pokušaj da se civilizacijski kolaps koji je prošao pre četvrt veka, pravno obradi, bio je ispravan. Ni narodi bivše Jugoslavije ni preostali Evropljani do danas nisu prevazišli tu traumu. O tome svedoči i Praljkov postupak.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android