Mračna šuma je to
26. jun 2017.Zaista se mora biti tvrd kao kamen pa da se, nakon meteorskog uspona, preživi tako brzi pad kao onaj koji se dogodio Martinu Šulcu i njegovim socijaldemokratama. Još uvek su sveža sećanja na početak ove godine kada se o Šulcu govorilo kao o „Bog Otac SPD-a" ili o tome kako „Šulcov voz nezadrživo grabi ka kancelarskom kabinetu". Drugovi socijaldemokrate delovali su kao da su pijani od sreće kada su sredinom marta jednoglasno izabrali Šulca za svog novog predsednika i kandidata za kancelara Nemačke. U to vreme, podrška SPD-u je, prema anketama, skočila za više od deset procenata i oni su glatko ostavili iza sebe demohrišćane (CDU/CSU). Niko tada nije sumnjao da će se sledeći kancelar zvati – Martin Šulc.
Ali, isto onoliko brzo kao što se pojavio, tako je taj hajp brzo i splasnuo. San o sigurnoj pobedio pretvorio se u svoju sopstvenu suprotnost. Tri meseca uoči izbora za Bundestag, rejting SPD-a je skoro isto onoliko loš kao što je to bio i pre Šulcove nominacije u januaru ove godine. Ne preteruje bivši kancelar Gerhard Šreder kada kaže da su neki u SPD-u obesili nos. Raspoloženje na konferenciji socijaldemokrata ovog vikenda u Dortmundu jeste bilo sasvim drugačije od onog u martu u Berlinu.
Sve je to samo fasada
Jeste, bilo je mnogo aplauza i mnogo podrške za Martina Šulca i Gerharda Šredera, ali trijumfa u vazduhu nije bilo – pre razočaranja. Crni hleb umesto kolača. Naravno, daće oni sve od sebe da birače u kampanji ubede u socijaldemokratske ideje. I čini se kao da u svom izbornom programu gotovo ništa nisu prevideli: mnogo je toga što bi SPD, nakon izbora, radio drugačije nego do sada.
Samo, da li to birače uopšte interesuje? Angela Merkel već godinama vodi izborne kampanje po istom obrascu: sadržaja gotovo i da nema, a i kad ih ima – mnogo toga ostaje nejasno. SPD je programski protiv toga, ali ne uspeva da se izbori sa demohrišćanima. To je borba sa vetrenjačama. Kada Martin Šulc govori o tome, onda to deluje kao da ljutito udara nogom o pod – kao dete koje oseća nepravdu, a ne može da uradi ništa.
Večna kancelarka
Zašto bi sada bilo drugačije? Nikada Angela Merkel nije delovala toliko nedodirljivo kao sada. U međunarodnim vodama vremena su burna i nesigurna – i niko ne želi da menja kormilara (ili bolje rečeno kormilarku). Uostalom, Angelu Merkel i globalno vide kao „poslednju liderku slobodnog sveta". I jeste da na lokalnom, nemačkom nivou, ima mnogo latentnih problema, ali oni baš i nisu toliko urgentni. Većini Nemaca ide dobro, razloga da se menja rukovodstvo – nema.
Samopouzdanje i nova hrabrost – time je trebalo da odiše konferencija u Dortmundu. Da bude motivacija za preostale dane do izbora. Međutim, budućnost je za SPD sve samo ne svetla. Čovek se ne može oteti utisku da mnogi u toj stranci zvižduću, samo da bi se ohrabrili dok prolaze kroz mračnu šumu.