Mršavljenje u plavom

Nebo i more su plave boje. To asocira na mir, opuštenost, spokoj. Smatra se da plava boja na čoveka deluje smirujuće, iako neke nijanse izazivaju osećaj hladnoće, jer se dovode u vezu sa ledom.

Plava boja je i jedna od omiljenih boja na svetu, uprkos kulturološkim razlikama. To pokazuju i ankete u Evropi, Aziji i Americi. Čak je i u zemljama poput Kine, gde se crvena, žuta i zelena tradicionalno smatraju bojama koje označavaju sreću, plava popularnija.

Male sobe koje su okrečene u plavo deluju veće i opuštajuće. Kada je u pitanju moda, plave farmerke su i dalje jedan od najpopularnijih odevnih predmeta, bez obzira na sezonu i trendove. Tamno plava se smatra kraljevskom bojom, i oni koji je nose izgledaju odlučno, elegantno, pouzdano, ali i distancirano. Nije slučajnost da je većina uniformi, naročito policijskih, tamno plave boje.

Ipak, plava boja može da bude i veoma odbojna. Psiholozi su utvrdili da se ljudi ustručavaju da jedu hranu plave boje, jer se ona dovodi u vezu sa nečim što je pokvareno.

Boje doživljavamo raznim čulima

Boje su zapravo svetlosni talasi različitih dužina. Ljudsko oko je napravljeno tako da razlikuje te talasne dužine i zbog toga možemo da vidimo različite boje i nijanse kada svetlost dođe u kontakt sa nekim predmetom.

Međutim, oči nisu jedini senzor koji nam pomaže da doživimo boje. Boje možemo i da „osetimo“ uz pomoć kože. Koža je osetljiva na svetlost različite boje, te kada je u nas uperena, na primer, crvena ili zelena svetlost ili reflektor, to može da utiče na biofizičke i biohemijske procese u telu i da dovede do na primer ubrzanog rada srca, ubrzanog disanja i povećanja pritiska.

Odbojne plave namirnice

Iako je plava toliko popularna, ljudi intuitivno izbegavaju plavu hranu. Borovnice, šljive, crveni kupus i crno grožđe su zapravo više crvenkasto-ljubičaste.

Plava hrana, s druge strane, gotovo da ne postoji u prirodi i dovodi se nesvesno u vezu sa nečim što nije prirodnog porekla.

Istovremeno, naš mozak je baždaren da plavu hranu dovodi u vezu sa opasnošću i netolerancijom, jer tu boju dovodi u vezu sa truljenjem i gorkim ukusom. Buđ, na primer, ima plavu ili zelenkastu boju, dok pečurke često postaju plavičaste, crne ili ljubičaste.

Prema čuvenom psihijatru Karlu Jungu, „boje su maternji jezik nesvesnog“. One nam pomažu da se orijentišemo u prirodi, jer tokom života učimo šta koja boja u prirodi predstavlja.

Sa druge strane, boje nam pružaju i druga značenja, koji su društveno uslovljeni, odnosno oko kojih postoji društveni konsenzus. To se vidi na primeru semafora. „Crvenu boju doživljavamo kao upozorenje, opasnost, te se naša pažnja nesvesno stimuliše.“

Ali, u zavisnosti od društvenog konteksta, ili situacije, možemo da je doživljavamo i kao znak ljubavi i radosti, na primer, kada na poklon dobijemo crvene ruže.

Isto tako smo naučeni da grabimo crveno voće, jer znamo da će biti slatko i zrelo. Plave voćke bi više izbegavali, jer za njih smatramo da su kisele, čak nejestive.

Deca su više sklona eksperimentisanju

Smatra se da je naša averzija prema plavoj hrani delimično genetska, urođena. Međutim, kako onda objasniti dečju ljubav prema plavom sladoledu, lizalicama, bombonama?

Naučnici smatraju da su deca otvorenija da probaju namirnice različitih boja, jer još uvek nisu naučila vezu između boja i hrane, odnosno šta koja boja predstavlja kad je hrana u pitanju.

Odbojnost prema plavoj hrani se, pak, može iskoristiti u situaciji kada želimo da izgubimo težinu. Još 1970. godine su istraživači otkrili da plava boja suzbija apetit. U eksperimentu su učesnici koji su sedeli u sobama sa plavim osvetljenjem manje jeli.

Tako, nutricionisti danas preporučuju korišćenje plavog posuđa, plavog pribora za jelo, plavog stolnjaka ili plavog svetla, ukoliko neko želi da se reši kilograma.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.