1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Možemo li mi to?

Nemanja Rujević31. decembar 2015.

„Kancelarka je postala usamljena. Društvena klima pokazuje simptome trovanja“, komentariše štampa novogodišnji govor koji je Angela Merkel posvetila izbegličkoj krizi. U komentarima se smenjuju skepsa i optimizam.

https://p.dw.com/p/1HWRm
Bundeskanzlerin Angela Merkel Neujahrsansprache
Foto: Reuters/H. Hanschke

Nije bilo sumnje kojoj temi će Angela Merkel posvetiti najviše pažnje u svom novogodišnjem govoru koji se tradicionalno emituje u dnevniku javnog servisa poslednjeg dana godine. Izbeglički talas je šansa za sutrašnjicu, rekla je Merkelova, jer „imamo veličanstveni građanski angažman i obuhvatni koncept političkih mera“. Ona je pozvala na zajedništvo u jeku izbegličke krize: „Radi se o tome da ne smemo da se delimo. Ni generacijski, ni socijalno, ni na starosedeoce i nove građane.“ Ljudi ne bi trebalo da slede one koji „s hladnoćom ili čak mržnjom u srcima svojataju pravo da budu Nemci samo za sebe, dok druge hoće da izopšte“ – to je indirektni osvrt na novi talas ksenofobije i populizma koji kruže zemljom, te na 600 napada na izbegličke domove u ovoj godini.

Osim o izbeglicama, Merkelova se standardno zahvaljuje vojnikinjama i vojnicima koji brane „naše vrednosti, bezbednost i slobodu“, nekoliko rečenica posvećuje digitalnoj revoluciji i klimatskim promenama, i želi nemačkim fudbalerima da sledeće godine postanu i evropski prvaci.

Pojedini komentatori nemačkih novina (koji su ranije upoznati sa kancelarkinim govorom) već su u svečarskom raspoloženju. Tako se General ancajger (Bon) osvrće na mantru koju Angela Merkel ponavlja već mesecima, zbog koje dobija pohvale i pokude: Možemo mi to. „U međuvremenu Merkelova ponovo gospodari situacijom u svojoj partiji, između ostalog i zato što je iz nedelje u nedelju sve više govorila o potrebi da se ograniči i smanji broj izbeglica, a sve manje o šansama koje donosi doseljavanje. Njen novootkriveni realizam ipak nije poljuljao suštinsko ubeđenje, što dokazuje i novogodišnji govor: Možemo mi to.“

U sličnom tonu i konzervativni Velt (Berlin) primećuje da, nakon paničnih reakcija s jeseni kada je u Nemačku stizalo i po 10.000 ljudi dnevno, nemački zvaničnici u međuvremenu govore da se prijem izbeglica obavlja gotovo rutinski, te da je sada glavni zadatak da se što pre odluči o nagomilanim zahtevima za azil. „Prevedeno s jezika birokratije to znači: Izgleda da mi to možemo. Nazdravimo u to ime. Bila je ovo teška godina. Dolazi još jedna teška godina. Razlog više da se večeras multikulturalno, bez obzira na konfesiju i klasu, ludo provedemo. Između ostalog i zato što mračnjaci ovog sveta mrze radost više nego išta. Neka pršti!“

Nisu svi novinari prešli u praznični modus. Rajn-Nekar cajtung (Hajdelberg) u prvi plan ističe sve više protivnika koje ima kancelarkina kultura dobrodošlice – u njenoj partiji, među građanima, ali i u evropskim prestonicama. „Tokom izbegličke krize Evropljani stavljaju Nemačkoj do znanja da dolazi kraj doba berlinske hegemonije. Za Merkelovu je poslednji veliki uspeh na evropskom parketu to što se izborila da se Grčkoj ne otpiše deo duga. Sada je kancelarka postala usamljena. Društvena klima pokazuje simptome trovanja. I to iako smo u nezabeleženoj fazi privrednog rasta. Vreme je za novu hrabrost. Vreme je za novi početak.“

Angela Merkel Person of the Year Time Magazine
Foto: picture-alliance/AP Photo/Time Magazine

Između skepse i optimizma kreće se i Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Još nijednom tokom svog desetogodišnjeg mandata Angela Merkel nije delovala tako grogi kao danas. Njen ljudski gest – da otvori granice za izbeglice – možda će jednom ući u istorijske udžbenike kao delo koje je pozitivno uticalo na sliku o Nemcima. Ali otada se savezna kancelarka nalazi u ulozi prokazane političarke kojoj u ispitivanjima javnog mnjenja pada podrška – to je za nju sasvim nova uloga. Tu njen novogodišnji govor ništa neće promeniti. Njena pohvala dobrovoljcima koji pomažu izbeglicama podseća na loše zamaskiran motivacioni govor. Ali, mi to svakako možemo.“

Fuldaer cajtung (Fulda) smatra malo jedno, malo drugo, i ostavlja tekst bez zaključka: „Navala izbeglica je godine 2015. našu zemlju izbacila iz ravnoteže. U klimi besa se diskutuje o tome kako možemo da pomognemo i gde su praktične granice naše pomoći. Jedna strana bi najradije otvorila sva vrata izbeglicama, druga bi najradije sva vrata zatvorila. Bezuslovno Možemo mi to preopterećuje našu zemlju i čini ljude nesigurnim toliko da to već ide na vodenicu parolama koje šire Pegida i Alternativa za Nemačku. Ali takođe ne možemo ni da pred patnjom potpuno zatvorimo granice i oči, kao što to pokušava većina zemalja EU.“

Poslednji izvod koji u ovoj godini prenosimo iz nemačke štampe je precizni komentar Badiše nojeste nahrihtena (Karlsrue): „Izbeglička kriza 2016. neće biti manja tema nego ove godine. Evropa bi morala da zajednički nađe ključ za prihvatanje stotina hiljada ljudi. Angela Merkel bi u tom scenariju bila delatnik i simpatični motivator. I nakon nedavnog partijskog kongresa mnogi konzervativci je posmatraju sumnjičavo. Desni populisti je smatraju pustolovom. Činjenica je da kancelarka nikada pre nije nailazila na toliko podrške levo od njene Hrišćansko-demokratske unije, što je potvrđeno i od strane magazina Tajm i kroz pohvale ljudi koji drže do vrednosti. Ali 2016. će nakon Možemo mi to morati da usledi jasno objašnjenje kako.“