Može li Vašington da uništi Severni tok 2?
18. jun 2020.
Gasovod Severni tok 2 je već gotovo dovršen. Od 2.360 kilometara cevi, položeno je 2.200.
Ali od kraja prošle godine radovi stoje. Pod pritiskom američke vlade i pretnjom sankcijama, s gradilišta se povukla holandska kompanija Allseas, čiji su specijalni brodovi neophodni za polaganje cevi za gasovod na dnu Baltika.
Pretnje uništenjem
Kako izgleda pritisak Vašingtona? Klaus Ernst iz nemačke stranke Levice predsednik je Odbora za privredu Bundestaga i dobro zna o kakvim pretnjama se radi. On citira sadržaj jednog pisma koje su dva američka senatora poslala holandskoj kompaniji. U pismu se preti da će firmi, ako se ne povuče sa izgradnje Severnog toka 2, biti zamrznuta sva imovina u SAD, zabranjene transakcije preko američkih banaka, a njihovim radnicima neće biti izdavane radne vize za SAD.
Preti se čak i za slučaj da Allseas u prelaznom roku pokuša ipak nekako da dovrši projekt. „U slučaju pokušaja dovršetka gasovoda uništili bi svoju vrednost na tržištu deonica i finansijsko preživljavanje Vaše kompanije“, stoji u pismu dvojice senatora.
-pročitajte još: Američke sankcije zbog ruskog gasa: Geopolitika i velike pare
Napad na državni suverenitet
Holandska kompanija se povukla i – radovi su stali. Doduše postojali su planovi da se tih poslednjih nekoliko kilometara dovrši uz pomoć ruskih brodova, ali Vašington to sad pokušava da spreči zakonom koji je u pripremi i koji se zove Protecting Europe's Energy Security Clarification Act. Zakon podržavaju i Republikanska i Demokratska stranka, a on predviđa sankcije za sve firme ili osobe koje su na bilo koji način povezane s izgradnjom Severnog toka 2. U to ne spadaju samo preduzeća na slobodnom tržištu nego i, kako objašnjava Ernst, nemačke državne službe, one koje npr. izdaju dozvole potrebne na gradilištu.
„To je direktan napad na pravni sistem Evrope, na suverenitet Nemačke i Evrope, i kosi se s međunarodnim pravom“, kaže Ernst. Dakle, državni službenik koji je povezan s izdavanjem neke od dozvola za Severni tok 2 tako može da računa da će biti lično sankcionisan – recimo neće mu biti omogućen ulazak u SAD.
Da li je zakon gotova stvar?
Klaus Ernst traži oštru reakciju nemačke vlade, zalaže se da se diplomatski predstavnik SAD u Nemačkoj pozove na razgovor i da se pretnje Vašingtona proglase za „neprijateljski čin“. Ernst zahteva reakciju i od Evropske komisije, jer gasovod doduše povezuje Rusiju i Nemačku, ali u projekat su uključene još četiri članica EU. Gas iz tog gasovoda trebalo bi da poteče do Češke i ostalih evropskih država.
Ernst smatra da bi nemački ministar privrede Peter Altmajer, zajedno s nadležnim komesarima Evropske komisije, trebalo da otputuje u Vašington i tamo „nedvosmisleno“ predstavi stavove Nemačke i EU. Kao krajnje sredstvo, smatra, moguće su i carine na američki gas, kao i sankcije protiv američkih političara.
-pročitajte još: Putinova „gasna imperija“
Mihael Harms, direktor Odbora nemačke privrede za saradnju s istočnom Evropom ipak ne želi ide tako daleko i odbacuje ideju o kontrasankcijama. On doduše podržava zahteve Klausa Ernsta za političkim merama, ali ne veruje da će one zadržati Vašington. On zato traži finansijski „zaštitni kišobran“ nemačke vlade i Evropske unije za projekat Severnog toka 2.
„To bi bila dobra mera koja bi Vašingtonu pokazala da njihove sankcije nemaju efekta“, smatra Harms. Pored finansijske, politika bi mogla da obezbedi i pravnu podršku napadnutom projektu.
Nova dimenzija eskalacije
I predstavnici politike i predstavnici privrede složni su u oceni da te vanteritorijalne pretnje sankcijama – što praktično znači primenu američkih zakona i van teritorije SAD –predstavljaju novu dimenziju u eskalaciji napetosti između Berlina i Vašingtona. „Mi ne smemo da popustimo“, kategoričan je Klaus Ernst.
Mihael Harms je, kako kaže, pre izbijanja pandemije korona-virusa, u više navrata boravio u SAD gde je vodio brojne razgovore. I on smatra da stav Vašingtona ne ide samo u smeru želje da se što više američkog gasa proda Evropi. Za američke političare, pa tako i za Demokrate, reč je o kažnjavanju Rusije, između ostalog i zbog mešanja u poslednje izbore u SAD. No, kako kaže Harms, Amerikancima bi stalno trebalo ponavljati da oni doduše imaju pravo da slede svoje spoljnopolitičke ciljeve, ali da time ne smeju istovremeno da nanose štetu svojim saveznicima.