1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Mostar: podeljeni grad koji srasta

Aleksander Rotert
9. novembar 2023.

Pre 30 godina, 9. novembra 1993, u Mostaru je srušen čuveni Stari most – simbol suživota kultura i religija u Bosni i Hercegovini. Danas Mostar polako ponovo srasta, piše u autorskom tekstu za DW Aleksander Rotert.

https://p.dw.com/p/4YbYL
Stari most u Mostaru
Stari most u MostaruFoto: AP

Mostar, glavni grad Hercegovine, ujedno je i grad ekstrema. Kad sam jednoj julskog jutra 2005. u sedam sati ujutro išao na posao u regionalnu kancelariju Visokog predstavnika, termometar je pokazivao 31 stepen u hladu. Popodne je zabeleženo 46 stepeni.

Mostar je poznat kao najtopliji grad u bivšoj Jugoslaviji. Ali, i politički, verski, pa i u fudbalu, a i za vreme rata u tom gradu bili su i još uvek su prisutni – ekstremi. U ratu u BiH od 1992. do 1995. proklamovani cilj hrvatske strane bio je da se taj grad etnički podeli. Zato su Bošnjaci, koji čine većinu u istočnom delu grada, proterivani iz zapadnog dela u kojem dominiraju Hrvati. Rat u Mostaru bio je daleko okrutniji nego na drugim područjima, jer tu su se protivnici međusobno borili na maloj udaljenosti.

Deveto novembra 1993. hrvatski tenkovi razorili su Stari most, izgrađen 1566. godine, koji je povezivao dva dela muslimanskog starog grada. Vest je obišla i šokirala svetsku javnost, jer taj most nije bio samo jedinstveno, arhitektonsko, majstorsko delo iz osmanskog vremena, on je bio i simbol miroljubivog suživota kultura i religija u tom regionu i u Evropi.

Nema zida, ali ima nevidljivih barijera

Apokaliptično razaranje me šokiralo tokom moje prve posete 1996. Samo je hrvatski grad Vukovar, koji je srpska artiljerija pretvorila u prah i pepeo, slično patio kao Mostar tokom četiri rata koja su pratila raspad Jugoslavije.

Mostar bez Starog mosta, zima 1996.
Mostar bez Starog mosta, zima 1996.Foto: Lehtikuva Oy /Bos-41/dpa/picture-alliance

Posledice rata bile su vidljive svuda, iako su između 1994. i 1996. od Evropske unije za obnovu bile stavljene na raspolaganje stotine miliona nemačkih maraka. Bivši gradonačelnik Mostara Hans Košnik koordinirao je u to vreme obnovu kao upravitelj Mostara. Dve strane nije delio nikakav zid, ali linija nekadašnjeg fronta, koja se protezala kroz grad duž glavne ulice, Bulevara, predstavljala je imaginarnu liniju podele.

Kada je visoki predstavnik međunarodne zajednice lord Pedi Ešdaun 2002. preuzeo dužnost, proglasio je da je za njega prioritet ponovno ujedinjenje Mostara. A s obzirom na to da strane nisu mogle da se dogovore oko opštinskog statuta, on je odlučio da ga stavi na snagu uz pomoć svojih izvršnih, tzv. „bonskih ovlašćenja“. To je bila osnova za ujedinjenje etnički i politički podeljenog grada.

Da li je Mostar još uvek podeljen?

Ekipa od dvadesetak saradnika, u kojoj sam ja bio zamenik direktora, trebalo je da sprovede te odredbe. Za to je bilo potrebno vreme, jer rane nastale tokom deset godina rata i podela ne mogu da zacele dekretom. Bosni naklonjen britanski lord postao je nestrpljiv. Nakon ujedinjenja uprava grada proces jeste zastao, ali se ipak može reći da je to bila prekretnica u mirovnom radu na Balkanu.

Spektakularno otvaranje ponovo izgrađenog Starog mosta, pri čijoj rekonstrukciji je, koliko god je to bilo moguće, upotrebljeno kamenje koje je prilikom rušenja palo u Neretvu, obavio je princ Čarls. To nam je u julu 2004. dalo mogućnost da odahnemo. Na lokalnim izborima krajem 2004. za gradonačelnika je izabran Hrvat Ljubo Bešlić iz stranke HDZ BiH, a za predsednika gradskog veća Bošnjak Murat Ćorić iz SDA.

Rekonstrukcija Starog mosta u Mostaru 2003. godine
Rekonstrukcija Starog mosta u Mostaru 2003. godineFoto: AP

Razne oblasti, za koja nije nadležan grad, kao što su zdravstvo, elektrosnabdevanje i obrazovanje, i dalje imaju etnički odvojene strukture. Zbog toga posmatrači često zaključuju da je Mostar i dalje podeljen. U stvarnosti se na pitanja „Da li je Mostar podeljen“ ili „Da li je Mostar ujedinjen“, mora u stvari odgovoriti s jednim „Jeste, ali…“

„Takmičenje“ vera

Negativna spirala počela je 2008. kada je Ustavni sud Bosne i Hercegovine presudio da komplikovani Izborni zakon, koji se zasniva na proporcionalnoj zastupljenosti triju nacionalnih grupa, Bošnjaka, Hrvata i Srba, predstavlja diskriminaciju. Nesposobnost strana da postignu kompromis 12 godina onemogućavalo je građankama i građanima da ostvaruju svoje biračko pravo.

Za to vreme, dotadašnji gradonačelnik Bešlić obavljao je poslove kao vršilac dužnosti. Ne iznenađuje to da su loše komunalne usluge postale još lošije – na primer odvoz smeća, što podseća na haos iz Napulja. A onda su se konačno, u leto 2020, nakon neizmernog međunarodnog pritiska, jedne presude Evropskog suda za ljudska prava i maratonskih pregovora, HDZ i SDA dogovorili oko reformi. Rezultat tada održanih izbora bio je da su HDZ i SDA opet bile najjače stranke i da su one opet imenovale gradonačelnika i predsednika gradskog veća.

Na polarizaciju u svakodnevici utiču verski ekscesi. Od kraja rata neki katolici i muslimani se takmiče ko će da izgradi više verskih objekata, čiji će da budu viši ili veći. Na mestu ruševina franjevačke crkve izgrađen je betonski zvonik visok 107 metara, koji nije u relaciji s gigantskom crkvenom lađom. Cilj je bio da crkveni toranj bude viši i da nadvije svaki minaret, iz kojeg god ugla da se gleda na grad. Muslimanska strana je sa svoje strane gradila džamije zahvaljujući i novcu sa arapskog poluostrva. Mnogo veći broj džamija u gradu se „izjednačava“ uz pomoć svudaprisutnih krstova. „Kruna“ svih provokacija je aluminijski krst visok 33 metra na brdu Hum, koji je noću osvetljen i koji se uzdiže iznad muslimanskog starog grada. Odatle su hrvatski tenkovi u ratu srušili Stari most. Mala srpska zajednica nije učestvovala u tom suludom „takmičenju“.

Toranj katoličke crkve (levo) i munara u Mostaru
Toranj katoličke crkve (levo) i munara u MostaruFoto: DW

Ratni huškači su izgubili

Ekstremno nasilni izgredi, nakon jedne fudbalske utakmice, doveli su Mostar 2006. na ivicu ponora. Oko 2.000 hrvatskih nacionalista nameravalo je da dođe iz zapadnog u istočni deo grada. Nekoliko pametnih i mudrih policajaca multietničke policije spasilo je grad tako što su vozilima blokirali sredinu mosta. Na taj način su zadržali masu izgrednika dok nisu stigle specijalne snage koje su nasilnike suzbile.

Da su policijske barikade probijene, došlo bi do krvoprolića. Te noći su na Bulevaru dve osobe ranjene iz vatrenog oružja. Zajedničke patrole policije i evropskih mirovnih snaga EUFOR/Althea su pojačane. Njihovo profesionalno delovanje spasilo je grad. Pomirljivom političkom rukovodstvu Bešlića i Ćorića valja zahvaliti na tome što se situacija trajno smirila. Uprkos kasnijem ispaljivanju protivtenkovske rakete na jednu džamiju, ratni huškači jesu izgubili. Jer, preveliki je bio strah od novog sukoba, ali i protivljenje takvom sukobu.

Uprkos svim patnjama koje su stanovnici tog fascinantnog grada morali da dožive za vreme rata i podele, današnja situacija u Mostaru neuporedivo je bolja nego u, nažalost, najpodeljenijem gradu u Evropi – Mitrovici na Kosovu, u kojem Srbi žive na severu, Albanci na jugu grada, u dva odvojena sveta i u gotovo potpunoj podeljenosti. Tim pre se može reći da je međunarodna zajednica postigla u Mostaru mnogo toga što je pozitivno.

Aleksander Rotert je politikolog, pisac i stručnjak za Zapadni Balkan. Bivšom Jugoslavijom bavi se od 1991. godine i radio je, između ostalog, na raznim pozicijama za UN, NATO, OEBS i kancelariju Visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.