Moskva zavrće ruke Beogradu?

Ruski premijer Vladimir Putin i srpski predsednik Boris Tadić u izjavama nakon susreta svojski su se trudili da uklone čak i naznake razmimoilaženja u stavovima. Saradnja dveju zemalja ocenjena je kao pozitivna, rečeno je da Srbija i Rusija imaju istovetne stavove po mnogim pitanjima, i zaključeno da postoji prostor za dalje širenje saradnje.

Uglavnom se govorilo o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture, a političke teme su donekle bile u drugom planu. Rusija je ponovila svoju podršku srpskom stavu oko Kosova, a Srbija najavila da će sa Rusijom narednih meseci potpisati sporazum o strateškom partnerstvu. Boris Tadić je naglasio da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da će prenebegnuti saradnju sa Rusijom.

Srbiji nije lako s Rusijom

Trenutna ruska spoljna politika je na tragu povratka modelima geostrategije, i u tom smislu je energetska ekonomija deo ruske spoljne politike, kaže za Dojče vele Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije. U tom smislu se čak može reći da je Srbija potrebnija Rusiji nego obrnuto, smatra Fatić. Rusija je izgubila sve strateške saveznike vezane za proširenje NATO, i Srbija je ostala jedini saveznik preko koga Rusija može da projektuje svoje energetske, političke i odbrambene interese prema Evropi, ističe Fatić.

„Srbija je pod ogromnim pritiskom Moskve. Srbiji nimalo nije lako što je Putin došao. Putin je došao da zavrće ruke u Srbiji. I on je došao da obezbedi da se potpisani sporazumi sprovode, da se ostvaruje jedan faktički monopolski položaj ’Gaspromnjefta’, preko svojih ćerki firmi kroz vlasništvo u energetskoj industriji Srbije. I on je došao da obezbedi da Srbija ne uđe u NATO. To je njegov glavni cilj“, smatra Fatić.

Može li i NATO i EU i Rusija?

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, podseća na izjave ruskih zvaničnika, koji su naveli da će u beogradskim razgovorima dominirati tema ruskog predloga o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi. To je predlog koji je već odbačen od strane Evropske unije (EU), ističe Milićeva, koja svoju bezbednosnu politiku bazira na NATO-u. Srbija, ukoliko zaista iskreno želi članstvo u EU, o tome mora voditi računa, kaže Jelena Milić.

„I sada Rusija ucenjuje Srbiju da se o tome izjasni. Ja mislim da to može da se pretpostavi iz činjenice da je razgovor sa Tadićem trajao mnogo duže nego što je planirano. I ne samo da se Rusija buni protiv članstva Srbije u NATO, nego ona ide i korak dalje. Tako se ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin pre nekoliko dana javno pobunio protiv toga što se ta ideja uopšte razmatra u srpskoj javnosti“, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije.

U nastavku: Srbija pravi alternativu EU?

Republika Srpska i Srbija zavrću ruke Federaciji BiH?

Vest da se sa Putinom u Beogradu sastao i predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izazvala je pažnju i u Sarajevu.

Aleksandar Fatić ocenjuje da susret Putina i Dodika sam po sebi ne bi trebalo da brine sarajevske političare, ali da ima razloga za razmišljanje šta će biti kada Južni tok stigne u Republiku Srpsku, i onda preko nje dođe do Sarajeva. Energija je tu deo dila Rusije i Srbije, kaže Fatić.

„Što znači da se faktički ceo taj geostrateški srpski prostor stavlja pod energetsko sponzorstvo Rusije. I bosansko- hercegovačka federacija će faktički zavisiti od dobre saradnje sa Republikom Srpskom i Srbijom za nesmetano dopremanje tog gasa na njenu teritoriju“, ukazuje Fatić.

Srbija pravi alternativu EU?

Čitav niz dogovora Srbije i Rusije, kao i najava potpisivanja strateškog sporazuma između dve zemlje, Jelenu Milić podseća na kreiranje alternative u slučaju da bude dovedena u pitanje evropska orijentacija Srbije:

„A evropska orijentacija Srbije nije dovedena u pitanje od strane EU. Poziv i uslovi su i dalje tu. Ta orijentacija je ugrožena zato što vladajuća elita u Srbiji ne čini sve, u stvari čini mnogo toga da sama podrije naš evropski put“.

Očigledno je da je sadašnja strategija Vlade Srbije, pred izbore, okrenuta nacionalnoj solidarnosti sa Srbima u Bosni, ocenjuje Fatić. To je sa jedne strane prirodno, ako se ima u vidu sporazum o specijalnim vezama RS i Srbije, kaže on. Ali, sa druge strane je pitanje koliko je to pametno, koliko je provokativno za Zapad, i koliko je to fer prema bosansko-hercegovačkoj državi, zaključuje Fatić.

Jelena Milić smatra da će lakmus papir za Srbiju biti potpisivanje bezbednosnog sporazuma sa EU. To bi značilo da je Srbija praktično odbila ruski predlog, i prihvatila ono što je evropski sistem bezbednosti, ocenjuje Milićeva.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković