Moskva teroristički napad povezuje s Ukrajinom

Ruska obaveštajna služba (FSB) iznela je teške optužbe protiv Ukrajine u vezi terorističkog napada 23. marta u blizini Moskve, kada su poginule najmanje 133 osobe, uključujući i nekoliko dece. U zvaničnom saopštenju navodi se da su teroristi koji su izvršili napad imali „kontakte sa ukrajinskom stranom“.

Kao objašnjenje se navodi da su osumnjičeni uhapšeni u regionu Brjansk u blizini sela Hatsun. Odatle put vodi do graničnog prelaza na granici između Rusije i Ukrajine, a sumnja se da su planirali i da pobegnu u Belorusiju.

Jedan od uhapšenih je, prema ruskim medijima, izjavio da je 4. marta doleteo u Moskvu i da je regrutovan putem Telegram-kanala nepoznatog islamističkog propagatora. Prema njegovom priznanju, organizator terorističkog napada obećao mu je pola miliona 500.000 rubalja (oko 5.000 evra).

Još jedan od uhapšenih, koji je govorio tadžički jezik, tvrdio je da je izvesni Abdulo bio uključen u napad i da ga je negde oko 13. marta sreo u Rusiji.

„Centar za širenje terorizma“

Ruski mediji i blogeri izveštavaju da su teroristi pokušali da pobegnu u automobilu marke Reno Megan. Zaustavljeni na oko sto kilometara od rusko-ukrajinske granice, objavila je glavna urednica ruskog propagandnog kanala RT.

Nakon toga je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, na svom kanalu na Telegramu optužila zapadne zemlje da pretvaraju Ukrajinu u „centar za širenje terorizma“.

Predsednik Vladimir Putin je u svom televizijskom obraćanju takođe posegnuo za tom tezom. On je rekao da je za teroriste bio pripremljen „prozor“ kako bi mogli da se domognu Ukrajine.

Glasine o Ruskom dobrovoljačkom korpusu

Jedan anonimni izvor lista „Komersant“ govorio je o mogućoj umešanosti Ruskog dobrovoljačkog korpusa (RDK) u organizaciju napada. RDK čine ruski državljani koji se bore na strani Ukrajine. List nije objavio potvrdu tih informacija, ali su, prema rečima tog sagovornika „Komersanta“, teroristi navodno nosili lažne brade i brkove.

Sudeći po video-snimku sa ispitivanja uhapšenih koji su osumnjičeni za napad, oni ipak potiču iz Centralne Azije. Iz RDK su odbacili optužbe i naglasili da „ne primenjuju terorističke metode“.

„Provokacija Kremlja“

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je sve optužbe o umešanosti Ukrajine u teroristički napad na koncertnu dvoranu, a Kijev je istovremeno izneo teške optužbe protiv ruske obaveštajne službe FSB.

U zvaničnom saopštenju, Ministarstvo u Kijevu je pripisivanje krivice Ukrajini za teroristički napad u Moskvi nazvalo „planiranom provokacijom Kremlja“. Istaknuto je i da bi te optužbe mogle da se iskoriste kako bi se „pojačala mobilizacija ruskih građana“.

Strukture ruske službe FSB mogle bi da budu umešane u te napade, navedeno je iz Kijeva, kako bi strah javnosti od terorističke pretnje doprineo povećanju rejtinga aktuelnog predsednika Putina.

Sličan stav izneo je i opozicioni političar Gari Kasparov. On je ukazao da su visoki ruski politički zvaničnici tokom poslednjih dana više puta zahtevali povećanje broja pripadnika ruske vojske. „Zajedno s ovim terorističkim napadom, to bi mogao da bude deo specijalne operacije režima, kako bi se rusko društvo mobilisalo za rat protiv Ukrajine“, rekao je Kasparov.

„Korišćenje za sopstvene ciljeve“

Ruski stručnjak za islam Ruslan Sulejmanov, koji živi u Azerbejdžanu, u razgovoru za DW ukazuje na političku instrumentalizaciju napada. „Bez obzira ko stoji iza toga, ruske vlasti će teroristički napad u Moskvi verovatno da iskoriste za sopstvene ciljeve, nezavisno od toga da li im je poznat istinski organizator.“

Prema njegovim rečima, glavni zadatak Kremlja nije prvenstveno „uništavanje terorističkih ćelija, već pre svega mobilizacija stanovništva u Rusiji protiv zajedničkog neprijatelja u Ukrajini, bez obzira na njihovu versku pripadnost. A možda je to čak i najava skore mobilizacije“, smatra Sulejmanov.

Spor oko pripisivanja odgovornosti

U međuvremenu, teroristička organizacija „Islamska država“ (ISIS) preuzela je odgovornost za napad u Moskvi. U subotu, samo dan nakon napada, njihov ogranak poznat kao ISIS-K, pri čemu se K odnosi na Horasan (persijski Korasan) što je stari naziv za region koji obuhvatala delove Irana, Turkmenistana i Avganistana, javno se pohvalio napadom. Njegovo saopštenje, objavljeno je putem novinske agencije Amak bliske ISIS-u, a distribuirano je putem Telegrama.

Stručnjaci se pak ne slažu oko autentičnosti saopštenja. Za Pitera Nojmana, profesora na Kraljevskom koledžu u Londonu, verzija o umešanosti ISIS-a jeste logična. On je u objavi na platformi Iks, nekadašnjem Tviteru, zaključio da je takva mustra terorističkih napada karakteristična za tu ćeliju, te da ogranak ISIS-K aktivno „regrutuje ljude na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza“.

S druge strane, stručnjak za islam Ruslan Sulejmanov ISIS-ovu verziju ne smatra verodostojnom. „Do sada nema pouzdanih izvora koji mogu da potvrde povezanost ISIS-K i terorističkog napada u Moskvi“, kaže Sulejmanov.

Ovaj tekst je prethodno objavljen na nemačkom jeziku.