Morija 2: sa lošeg na gore
12. oktobar 2020.
Pred šatorima su ogromne bare. Na ostrvu Lezbosu, u izbegličkom kampu Kara Tepe deca kroz vodu gacaju bosonoga ili u plastičnim papučama. Žena je umotala svoje novorođenče u ružičasto ćebe. Sedi i posmatra decu. Ljudi pokušavaju da lopatama izbace vodu, često je to uzaludan trud. Na podu šatora je plastična folija, a ispod nje – voda koja je nadima.
Video zapisi na društvenim mrežama u internetu odaju samo delić toga kako su se prošle nedelje morali osećati ljudi na Lezbosu posle obilnih padavina.
Dvadesetšetsogodišnji Avganistanac Ahmad Šuaib Abavi kaže za DW: „Voda je prodrla u šator i sve je poplavljeno". On živi sa devet članova svoje porodice u jednom od 1100 šatora „privremenog kampa", kako ga nazivaju grčke vlasti.
A ovde je sve trebalo da bude bolje i bezbednije nego u kampu Morija koji je izgoreo pre mesec dana, udaljenom svega nekoliko minuta vožnje od Kara Tepe.
80 šatora uništeno
Novi kamp zovu i Morija 2. Kritičari su uslove u njemu još pre padavina označavali kao „nedostojne čoveka". Prema zvaničnim podacima u izbegličkom kampu Kara Tepe trenutno živi 10 000 osoba.
„Stvarno je strašno", opisuje Marion Mekgregor situaciju u kampu. Ona je za onlajn portal InfoMigrants poslednjih nekoliko dana boravila na Lezbosu. Kaže da izbeglicama nije dobro i da su izložene velikom psihičkom opterećenju.
„Oni ne žele da izgube godine svog života u takvim uslovima. Žele da ih saslušaju u vezi sa njihovim zahtevom za azil, da bi se cela stvar pokrenula", kaže Marion Mekgregor.
Međutim, mnogim izbeglicama preostaje samo dugo čekanje na odgovor vlasti, u kampu, bez tuševa, bez dovoljno hrane, sa zimom na pragu.
Paketi hrane ne mogu da zasite
Da nije situacija ovako katastrofalna, mesto na kojem je za sedam dana nikao izbeglički kamp, moglo bi se nazvati idiličnim. Kamp je na samoj obali. Sunce narandžastim zracima miluje šatore. Ali blizina plaže za svakodnevicu ne znači idilu.
„Ljudi se peru u moru", kaže Marion Mekgregor i dodaje da je to problem pre svega za žene jer nemaju svoju privatnu sferu. U celom kampu je svega 345 mobilnih toaleta, to su u svom izveštaju zabeležili Lekari bez granica.
„Jednom dnevno se dele paketi sa hranom, ali to nije dovoljno" kaže ova reporterka.
Izbeglice se dovijaju, pokušavaju da u gradu prodaju flaše ili maramice, kako bi zaradili za dodatnu hranu. Mnogi stanovnici kampa su ipak dobro snabdeveni električnom energijom putem solarnih panela.
I Avganistanac Abavi kaže: „Nije nam ovde loše. Ali gubimo vreme. Deca bi mogla da idu u školu, mogli bismo da studiramo". On kaže da bi hteo da se dalje razvija, a ne da ga okolnosti vuku nazad.
Sedam kvadratnih metara za dve porodice
Marko Sandrone je šef tima Lekara bez granica na Lezbosu. On poznaje i drukčije izveštaje:
„Uslovi u novom kampu jako podsećaju na Moriju. Ljudi kažu da neki šatori nemaju pod".
On objašnjava da su pre kiše ti ljudi spavali na prašini i kamenju, a sada se pod pretvorio u blato, koje onda deli i po nekoliko porodica. Na oko sedam kvadratnih metara ljudi kuvaju, jedu i spavaju.
Humanitarne organizacije koje pomažu izbeglicama na Lezbosu kažu da to nisu uslovi dostojni čoveka, iako je grčko ministarstvo obećalo „pristojne uslove", medicinsku negu i dovoljno hrane. Više humanitarnih organizacija je potpisalo saopštenje pod nazivom „Što je dosta – dosta je". Među tim organizacijama su i Lekari bez granica.
„Mi naglašavamo naš zahtev da se ovi ljudi prebace u smeštaj koji je dostojan čoveka. I druge evropske zemlje moraju primiti ljude koji traže zaštitu, kako bi se rasteretila situacija na grčkim ostrvima".
Apel Evropskoj uniji
Grčko Ministarstvo za migracije navodi da je od septembra 2500 ljudi prešlo iz izbegličkog kampa Kara Tape u druge smeštaje unutar Evropske unije. Još 1300 osoba će uskoro smeti da krenu istim putem. Nemačka je izrazila spremnost da prihvati 1500 izbeglica iz Grčke, Francuska 900.
Humanitarne organizacije opominju da to nije dovoljno:
„Upućujemo apel vodećim političarkama i političarima Evropske unije i zemalja članica, da okončaju politiku izolacije na grčkim ostrvima i da odbace planove još jačeg ukopavanja na spoljnim granicama", kaže se u saopštenju.
Za sada će u kampu Kara Tepe ostati sve po starom. Čekanje se produžava uz nadu da sledeća kiša neće opet sve poplaviti.