„Moralna i politička sramota za Sarajevo“

„Bogić Bogićević za mnoge je legenda otkako je u martu 1991. godine nacionalističkom predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću rekao odlučno ’Ne’. Bogićević je tada bio predstavnik Bosne i Hercegovine u Predsedništvu SFR Jugoslavije i rekao je ’Ne’ planovima da se uvede vanredno stanje, ’Ne’ sve agresivnijim srpsko-nacionalističkom mahinacijama u Beogradu. ’Ja sam doduše Srbin, ali ne po profesiji’, rekao je Bogičević Miloševiću, koji je kasnije bio optužen za ratne zločine. Do danas važi za jednog od retkih političara u BiH koji je bez sumnje iznad nacionalizma, korupcije i nepotizma“, piše Zidojče cajtung.

Nemački list dalje navodi: „Senzacija je bila velika i u inostranstvu kada je u novembru 2020. godine na lokalnim izborima u BiH izgubila Stranka demokratske akcije (SDA), koju brojni građani smatraju korumpiranom. Porazila ju je koalicija četiri stranke, koje su se potom usaglasile da Bogićevića predlože za gradonačelnika. Smatralo se da je njegov izbor u Gradskom formalnost, ali iznenađujuće, tokom tajnog glasanja nije dobio većinu. U pismu koje je Bogićević uputio šefovima Socijaldemokratske stranke, napisao je da je njegova kandidatura očigledno postala kamen spoticanja unutar četvorke.“

List iz Minhena piše da je, nakon što je Bogićevićev povukao kandidaturu, Gradsko veće ipak je ponovo glasalo i izglasalo ga za gradonačelnika, ali je on ponovio da je njegovo povlačenje kandidature neopozivo. U pismu koje je Bogićević potom uputio građanima, podseća „Zidojče cajtung“, on je rekao da se na to odlučio teškog srca, ali da je to za njega bio jedini častan odgovor na svaki pokušaj da se on ljudski i politički ponizi. List završava tekst citirajući režisera Dinu Mustafića, koji je rekao: „Ovo je velika politička i moralna sramota za čitav grad“.

Vakcine u Srbiji za sećanje decenijama

Srbija je proteklog vikenda vakcinisala hiljade građana iz drugih balkanskih zemalja. O tome piše list Velt u tekstu pod nazivom „AstraZeneka za sve – besplatno i bez termina“.

„Bilo je ljudi iz svih starosnih grupa, od kojih su neki krenuli na dug put. Došli su iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili Severne Makedonije, da bi u Srbiji dobili ono što nisu mogli u svojoj zemlji: vakcinu. Fahir je sa bratom i roditeljima krenuo iz Sarajeva u tri ujutru kako bi što ranije stao u red. Njegovi roditelji spadaju u rizičnu grupu, njegova majka ima 60, otac 62 godine. Bratu je tek 20 i zdrav je, ali u Beogradu je proteklog vikenda mogao da se AstraZenekom vakciniše svako – bez obzira na nacionalnost i starost. I to bez zakazivanja termina. ’Vrlo smo zahvalni Srbiji, ali to je pomoć koja se i očekuje od komšije’, prevodi Fahir reči svojih roditelja.“

-pročitajte još: Vikend u Beogradu, vakcina za džabe

Nemački list citira Nikolu Nikodijevića, predsednika Skupštine grada Beograda, koji je rekao da je tokom vikenda u halama Beogradskog sajma vakcinisano 9.600 stranih državljana.

„U poseti smo Nikolu Burazeru u beogradskoj opštini Stari grad. Glavni urednik stranice ’European Western Balkans’ poznaje razloge velikodušnosti Srbije. I u toj zemlji, naime, britansko-švedska vakcina ima problem sa imidžom. Osim toga, tu je i sve veća grupa protivnika vakcine. ’Većina Srba želi Sputnjik i Sinofarm, a njih imamo dovoljno’, kaže Burazer. ’Zašto onda da vlada ne pokloni AstraZeneku strancima ako je Srbi ne žele?’ Osim toga to je, kaže, istovremeno i velika PR-akcija Srbije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Kampanja vakcinacije u Srbiji u punom je jeku. Trenutno je vakcinisano 34 odsto ljudi, a to je procenat od kojeg su mnoge države EU još uvek daleko.“

„To što Srbija pomaže svojim komšijama u nuždi, kod njih će ostati u sećanju još decenijama“, kaže Burazer za nemački list „Velt“.

Velika investicija bez rezultata

Švajcarski Noje cirher cajtung piše: „Severna Makedonija je mnogo investirala kako bi zadržala evropsku perspektivu. Pa ipak, proces integracije ne napreduje“.

„Prijem u EU ne napreduje uprkos velikom koraku i pragmatičnoj promeni imena države što sa sobom nosi i ogromnu simboliku. Najpre je početak pristupnih pregovora blokirao francuski predsednik Emanuel Makron zbog njegovih sumnji oko procesa proširenja EU. A sada je istočni komšija Bugarska uložila veto. Slično kao i u slučaju Grčke, reč je o istoriji i identitetu, pri čemu je prepreka za rešenje ovoga puta možda još veća. Za Bugare je Makedonija čisto geografski pojam. Ona ne priznaje postojanje makedonskog jezika, za nju je to samo dijalekt bugarskog. Time Bugarska u suštini dovodi u pitanje nacionalni identitet Severne Makedonije“.

-pročitajte još: Zaev: Neprihvatljiv pokušaj Bugarske da definiše naš identitet

Švajcarski list piše da su Skoplju veoma ljuti zbog bugarskih zahteva. Istovremeno, može se uočiti i suštinska frustracija zbog EU i usporenog procesa proširenja. „Ko sa sigurnošću može da kaže rešavanje sukoba sa Sofijom neće isplivati kao nova prepreka?“

Priredila Zorica Ilić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.