Monetarna politika bez Vašingtona

Osnivanje Razvojne banke i alternativnog Monetarnog fonda biće među najvažnijim planovima trodnevnog sastanka u Fortalezi i Braziliji (14-16. jul) u kojem učestvuju predsednici svih pet država članica BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika). „Osnivanje ovih finansijskih institucija pokazuje da države članice BRICS žele uticaj – i to konstruktivni. One su odraz Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda“, kaže Hose Alfredo Lima, državni sekretar u brazilskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Preko nove razvojne banke, koja će imati sopstveni kapital od 50 milijardi dolara, a obim finansiranja od 100 milijardi, trebalo bi da se finansiraju infrastrukturni projekti u zemljama BRICS i zemljama u razvoju. Novi Monetarni fond trebalo bi da pomogne državama koje zapadnu u krizu pa ne mogu podmirivati svoje obaveze. U brazilskim medijima se nagađa da bi Argentina mogla biti prva zemlja koja će kod nove institucije zatražiti kredit. Argentinska predsednica Kristina de Kirhner već je najavila dolazak na sastanak u Braziliju.

Kina daje najviše

Ali još su brojna pitanja otvorena. Nije poznato ni sedište, ni ime novih institucija, a ni kriterijumi po kojima će one dodeljivati kredite. Poznat je samo finansijski obim. Prema navodima brazilskog Ministarstva spoljnih poslova, Fond će biti opremljen sa 100 milijardi dolara kapitala. Kineski ulog iznosi 41 milijardu dolara, Brazil, Indija i Rusija daju po 18 milijardi, a Južnoafrička Republika će uplatiti pet milijardi dolara.

Osnivanje Monetarnog fonda tumači se kao odgovor na reformski zastoj Međunarodnog monetarnog fonda, jer je na prolećnom zasedanju Svetske banke i MMF u aprilu propala reforma MMF prihvaćena još 2010. godine – zbog veta američkoga Kongresa. Reforma je predviđala pomeranje prava glasa u korist zemalja u razvoju i zemalja na pragu industrijalizacije. „Svi žele veću fleksibilnost. Države BRICS pokazuju Americi da su promene moguće“, kaže ekonomistkinja Lia Vals Pereira s brazilskog Instituta Getulio Vargas.

Sekretar brazilskog Ministarstva spoljnih poslova Hose Alfredo Lima priznaje da je sve tek u povoju. „Lakše je reći šta BRICS nije, nego šta jeste“, kaže Lima. „BRICS nije međunarodna organizacija, nije carinska unija, niti zona slobodne trgovine. To je više mehanizam koji se pokazao korisnim za saradnju.“

Više ekonomije, manje politike

Saradnja je do sada kod svih zemalja članica imala fokus na trgovini s Kinom. Brazilski izvoz u Kinu porastao je s oko jedne milijarde dolara 2000. godine na 46 milijardi dolara 2013. godine. Već 2012. je Kina pretekla SAD i postala najveći trgovinski partner Brazila. Brazilski izvoz u druge članice BRICS (Rusiju, Južnoafričku Republiku i Indiju) izgleda skromno. Prema navodima brazilskog Ministarstva za spoljnu trgovinu (MDIC), izvoz u Indiju je 2013. iznosio oko 1,3 milijarde dolara, u Rusiju nepune tri milijarde, a u Južnoafričku Republiku 1,8 milijardi dolara.

Politički, ove zemlje na pragu industrijalizacije ujedinjuje želja da promene svetski poredak u kojem je SAD hegemonijalna sila. Osnivanje finansijskih institucija koje bi trebalo da naruše sistem iz Breton-Vudsa kojim je 1944. američki dolar određen kao globalna vodeća valuta, moglo bi ovaj susret predsednika država BRICS u Fortalezi pretvoriti u istorijski. Za Brazil bi to, nakon Svetskog prvenstva u fudbalu, mogao biti drugi istorijski događaj u nekoliko dana.

Prisustvo kineskog predsednika Ksi Đinpinga, indijskog premijera Narendre Modija i ruskog predsednika Vladimira Putina pretvara Brazil u svetsku političku pozornicu na nekoliko dana. Hoće li se u Fortalezi raspravljati o svetskim političkim temama, to je pitanje. Ne samo Rusija i Kina, nego i Indija, Južnoafrička Republika i Brazil, drže se spoljnopolitičke maksime nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. Brazilski ministar spoljnih poslova Luiz Alberto Figueiredo Makado je to jasno definisao: „BRICS i Ukrajina, to su teme koje ne treba mešati.“