Mocart i Betoven ušli u diskoteku

To što je među mlađom populacijom klasika nepopularna ima i posledice po privredu. Prema jednoj studiji, broj onih koji kupuju izdanja klasične muzike mogao bi za 30 godina da opadne za 36 odsto. Projekat „Yellow Lounge“ upravo to pokušava da promeni.

Video projektori, nenametljiva rasveta, nepregledni zidovi. Prostor u kojem se okuplja publika obučena uglavnom u dukseve sa kapuljačama, džins i patike - i sa pivskim flašama u ruci.

Umesto elektronske muzike sa ozvučenja se čuje valcer. Neki i pokušavaju da prate taj tročetvrtinski takt, dok ćaskaju sa ostalima. „Klasika u klubu“ je koncept Jelou Landža. Jednom mesečno u ovom klubu mladi mogu uživati u Mocartovim arijama i Bahovim kantatama.

Ideja je nastala još 2003, a zagovara je DJ Kanisijus. Ovaj 40-godišnjak sa bejzbol kapom na glavi - najradije stoji za miks-pultom i gramofonima:

„Klasična muzika ima taj elitni karakter. To Jelou Lanž pokušava da promeni. Ovde je prijatno. Ovde možete doći i uživati u klasičnoj muzici, a da pri tome o njoj ništa ne znate. To ne treba da bude neki veliki socijalni događaj. Opušteno je - za razliku od atmosfere u nekoj koncertnoj sali“.

Mladi dobro prihvataju klasiku

DJ Kanisijus to dobro zna. Uostalom i on sam svira violinu u jednom orkestru klasične muzike. Za njega je Jelou Lanž prilika da se klasika mladim ljudima približi. Pri tome, ona ne mora biti pretočena u pop standarde. Doduše „plejlistu“ jednog DJ koji pušta klasiku ne čine najčuvenija dela klasične muzike. U pitanju je svojevrsni „miks“ inserata iz različitih remek-dela.

„Kada neku prepoznatljivu temu spojim sa insertom nekog simfonijskog dela, a da pri tome oni nemaju ništa zajedničko sem tonaliteta ili sličnosti u muzičkoj temi, nastaje nešto novo što kod ljudi budi radoznalost. Ukoliko se to dogodi, mi smo u ovoj igri dobili“, kaže Kanisijus.

Vrhunac večeri Jelou Lanža jeste „Live-act“ – nastup uživo. Svaki put nastupa neki drugi muzičar iz sveta klasične muzike i izvodi dela uživo po svom izboru, bez ozvučenja. Na spisku onih koji su ovde već nastupali, bile su i čuvene sopranistikinje i čelisti. Danas je zvezda večeri, svetski poznat violinista Daniel Hope – zajedno sa petočlanim ansamblom. Uzgred, izvođač se u ovom klubu ni po čemu ne razlikuje od gostiju. I on je u džinsu i majici.

Priče o Vivaldiju

Oko 500 prisutnih oduševljeno je izvođenjem Vivaldijevih dela. Upravo se takva publika Danielu Hopeu najviše dopada. On je jedan od najboljih violinista na svetu, ali i dalje s vremena na vreme nastupa u ovom klubu. Njemu je sasvim jasno šta je to što nastup u jednom klubu, čini posebnim, u odnosu na izvođenje u koncertnoj dvorani.

„Mogu da komuniciram sa publikom. I oni sa mnom. Prostor je daleko manji, a puniji. Zvuk je drugačiji, suvlji. Nema nikakvog ozvučenja. Na vama je da pronađete odgovarajuću kombinaciju i da budete u isto vreme glasni, ali i blagi i meki“.

Većina posetilaca ovakvih događaju su mladi koji ranije nisu imali kontakt sa klasičnom muzikom. Zato Daniel Hope ima običaj da za svako delo koje izvodi, ispriča po neku zanimljivu anegdotu – bilo o delu, bilo o autoru.

„Ono što verovatno niste znali jeste da je Antonio Vivaldi želeo da bude sveštenik. To mu nije pošlo za rukom. Bolovao je od astme. Zaposlio se kao nastavnik u jednoj školi za devojke. Vredno je sa njima radio, pa je školski orkestar postao veoma poznat u svetu“.

Publika pozitivno reaguje na njegovo pripovedanje. Priču prati smeh, zadovoljstvo i aplauz. Za to vreme oni mogu i da komuniciraju ili jednostavno da uživaju u nekom piću. Ovde je sve dozvoljeno, poručuju organizatori.

autor: Jakov Leon

odg. urednik: Nemanja Rujević