Može li Dodik da zaustavi put BiH u NATO?
24. maj 2019.
Predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik protivi se učlanjenju te zemlje u NATO. On je odbacio slanje „Godišnjeg nacionalnog programa“ vojnom savezu, nakon kojeg čega bi automatski bio aktiviran Akcioni plan za članstvo (MAP).
Za visokog predstavnika Valentina Incka stvari su tu jednostavne. „Postoji zakonska obaveza da se to učini. Predstavnici srpskih stranaka su to potpisali. I tadašnji srpski član Predsedništva, gospodin Radmanović (SNSD), stavio je svoj potpis za put BiH u NATO. Postoji i Nacionalna strategija spoljne politike. Dakle, član 84 Zakona o odbrani postoji i on je na snazi. Svi su glasali za njega, a zakoni se moraju poštovati“, rekao je Incko za DW.
I Aliju Kožljaka, koji je od kraja 2013. do početka 2018. bio predstavnik BiH i šef vojnog dela BiH-misije pri NATO u Briselu, ponašanje Milorada Dodika čudi, s obzirom na to da je on otvorio pitanje koje je rešeno i koje se ne postavlja. „Mi smo imali brojne odluke sva tri člana Predsedništva – i to ne preglasavanjem, već konsenzusom – koje potvrđuju opredeljenost za aktiviranje MAP i članstvo u NATO kroz Zakon o odbrani. Mi imamo puni legitimitet Predsedništva, jer su sva tri člana glasala i eksplicitno podržala i zakon i odluke za aktiviranje MAP koje su potom dostavljene u sedište NATO“, kaže Kožljak koji je između ostalog autor knjige „Euroatlanske sigurnosne strategije“.
Za Otfrida Nasauera, bivšeg poslanika u Bundestagu i eksperta iz berlinskog Informacionog centra za transatlansku bezbednost, taj Dodikov korak je, ako se ima u vidi kompletna retorika proteklih godina, logičan potez. „Reforma odbrane u BiH imala je uspeha zahvaljujući pritisku zemalja Zapada koji su sa NATO-misijom bile prisutne u BiH. Ona je bila, da tako kažem, iznuđena. Kada srpska strana sada kaže da tu prisilnu integraciju želi da zaustavi jer ne smatra da je država BiH održiva, onda je to naravno najava raskida ranije postignutih međuciljeva, ali i znak da su ti ciljevi do sada bili samo prividno ostvareni“, ocenjuje Nasauer.
Nemački ekspert smatra da je ideja Milorada Dodika da uspori ili zaustavi približavanje BiH Alijansi verovatno zasnovana na mogućnosti da se Republika Srpska odvoji od BiH i orijentiše na Srbiju. „U diskusiji o razmeni teritorija između Srbije i Kosova Dodik vidi mogućnosti oživljavanja ideje o promeni granica na Balkanu. U tom slučaju bi mogao da kaže: Ako se tamo menjaju granice, što ne bi mogle da se promene i u BiH. On primenjuje sličnu strategiju kao Milošević 90-ih godina. Pokušava u igru da uvuče Rusiju koja bi podržala njegove ideje, pokušava da je pridobije i instrumentalizuje za svoje interese. Videćemo da li će u tome biti uspešniji od Miloševića početkom 90-ih“, kaže Otfrid Nasauer.
Kršenje Dejtonskog sporazuma?
Visoki predstavnik Incko nije želeo da komentariše da li Dodikov postupak predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma i da li bi on mogao da se umeša i iskoristi Bonska ovlašćenja uz pomoć kojih on ima pravo da nametne rešenje. Ukazao je međutim da će se time najpre baviti domaće institucije kao što je Državno tužilaštvo i dodao da je jedan od članova Predsedništva najavio da će se obratiti Ustavnom sudu.
Najnoviji korak Dodika ima i svoju predistoriju. Bosna i Hercegovina pozvana je u MAP još 2009. u Talinu. Tamo je postavljen uslov za aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO: knjiženje nepokretne vojne imovine na Ministarstvo odbrane BiH. Prema rečima Kožljaka, osim administrativnih prepreka koje su zaista postojale jer su neke lokacije promenile vlasništvo i nije bilo jednostavno uknjižiti ih na državu, to je bio jedan od najjednostavnnijih uslova. Ali devet godina je prošlo, a taj zahtev nije ispunjen. „Opstrukcija je dolazila iz RS jer su sve lokacije u Federaciji BiH uknjižene, a u RS nije nijedna“, kaže Kožljak.
Situacija je kulminirala kada je NATO ponudio Bosni i Hercegovini aktiviranje MAP bez obzira što nije ispunjen zahtev o popisu imovine i to slanjem „Godišnjeg nacionalnog izveštaja“ u Brisel. Bivši predstavnik BiH u NATO Kožljak objašnjava: „Pošto su saveznici uvideli da pitanje knjiženja imovine nije samo administrativno, već i političko i pravno-tehničko, odlučili su se, zbog progresa koji je BiH ostvarila prvenstveno u oblasti odbrane, oružanih snaga i bezbednosti, da Bosni i Hercegovini ipak ponude da izradi prvi Godišnji nacionalni program (GNP), što bi značilo aktiviranje MAP onog momenta kada ga BiH dostavi Briselu. Dodik je to odbio obrazloživši da ne želi MAP jer on vodi BiH u članstvo u NATO. Rekao je i da bi BiH trebalo da bude vojno neutralna kao Srbija, te da zbog toga neće podržati dostavljanje prvog GNP. Kao kompromis, on predlaže da BiH nastavi saradnju s NATO kroz IPAP, Individualni plan partnerstva“, kaže Kožljak i dodaje. „To je degradiranje saradnje BiH sa NATO.“
BiH gubi mnogo
Odustajanjem od aktiviranja MAP Bosna i Hercegovina gubi mnogo, jer bi ona kroz Godišnji nacionalni program morala da se obaveže na sprovođenje političkih, odbrambenih, pravnih, ekonomskih i bezbednosnih reformi, smatra Kožjak. „BiH bi kroz MAP ubrzala svoj progres, bez garancija da će jednog dana postati članica NATO. Sve to bi unapredilo vladavinu prava i investicije u BiH, kao i njenu bezbednost i stabilnost“, kaže Kožljak.
No, kada je u pitanju stabilnost, NATO je nekoliko puta izrazio zabrinutost po pitanju ruskog uticaja na Balkanu, odnosno da to vidi kao pretnju posebno za BiH. „Taj uticaj se manifestuje u smislu da Rusija otvoreno ohrabruje one koji se protive ulasku BiH u NATO“, precizira Kožljak. No za razliku od nekih zapadnih eksperata, Dodikovu najavu angažovanja rezervnog sastava on doživljava više kao „uznemiravanje, slanje lose poruke i signal nespremnosti za zajednički rad“, nego kao ozbiljnu bezbednosnu pretnju. „Policijske agencije u Federaciji su takođe opremljene i obučavaju se u raznim zemljama – Hrvatskoj, Grčkoj, SAD. A to obučavanje, pa i u tom ruskom Centru u Nišu, ne predstavlja samo za sebe nikakvu opasnost.“
Za natpise da će Republika Srpska nestati kada Bosna i Hercegovina postane članica NATO, Kožljak kaže da su „nonsens“ i da je Alijansi stalo da u zemlji-članici vlada harmonija, a ne da ukida entitete. On dodaje i da smatra da je javnost u RS nedovoljno obaveštena o svim aspektima saradnje s NATO, kao i da Srbija sa Alijansom ima mnogo intenzivniju saradnju nego što se to u javnosti želi priznati.
Konstruktivna uloga Marine Pendeš
Kožljak ukazuje i na veoma konstruktivnu ulogu Ministarstva odbrane, uključujući i Marinu Pendeš (HDZ) koja je bila ministarka tokom čitavog tog perioda. Ali nakon izbora postoji nedorečenosti partijskih lidera, prvenstveno HDZ, SDA, SNSD po pitanju nastavka integracionih procesa. „Neke izjave Čovića koji ne podržava da aktiviranje MAP bude uslov za formiranje Saveta ministara su u najmanju ruku zbunjujuće. SDA i DF kao uslov za formiranje Saveta ministara postavljaju dostavljanje GNP. Dodikov SNSD se tome protivi, a HDZ ćuti, što je zbunjujuće. Neozbiljno je da vam NATO pruži mogućnost da aktivira MAP, a da vaša država okleva da to uradi“, kaže Kožjak.
Šta tu NATO i međunarodna zajednica mogu da urade? Prema rečima nemačkog eksperta Nasauera stvari bi mogle da se poprave samo kada bi kod bosanskih Srba u RS postojala volja da se od BiH napravi država, ali i kada bi politička volja u istoj meri postojala i kod Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH. „Ljudi koji predstavljaju narode u BiH su kao male vođe. U njihovim rukama su snage bezbednosti, privreda, mediji i pravosuđe. Svako od njih svoju grupu navodno nastoji da zaštiti od druge, a time zapravo štite sami sebe i svoje pozicije“, kaže Nasauer i konstatuje: „Ali to više nije demokratija. Pravosuđe nije nezavisno, mediji nemaju kontrolnu funkciju. Situacija se ne rešava, jer akteri to ne žele.“
A ako se ne postigne političko rešenje, moglo bi doći do novih vojnih sukoba, zaključuje Nasauer. Ili će predstavnik Valentin Incko, kao krajnji korak, ipak nametnuti rešenje, nakon što su se nedavno na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, za ponovnu primenu Bonskih ovlašćenja založili predstavnici SAD, Velike Britanije i Poljske. Ali to još, kako je za DW naglasio Incko, nije na dnevnom redu.