Možda Erdogan to ne razume…

Krajem marta ove godine nemački satiričar Jan Bemerman je na drugom programu nemačke televizije (ZDF) u emisiji „Magazin Royal" želeo da objasni gledaocima razliku između satire i vređanja. I to tako što je na primeru pesme o turskom predsedniku Erdoganu pokazao kako izgleda vređanje. Ogradivši se rečima kao što su „ovo nije satira“ ili „ovo se ne sme“, Bemerman je izgovorio niz najgorih uvreda na račun Erdogana, služeći se psovkama te slikama pedofilije i zoofilije. Erdogan je zatim od Nemačke zatražio da pokrene krivični postupak protiv Bemermana, što je nemačka vlada kasnije odobrila. Incident je doveo do zatezanja odnosa Ankara i Berlin, samo nekoliko dana nakon što je na snagu stupio Sporazum EU i Turska o rešavanju izbegličke krize.

Državno tužilaštvo u Majncu juče je međutim obustavilo sudski postupak protiv Bemermana vođen zbog vređanja stranog državnika. Tužilaštvo polazi od toga da Bemerman nije namerno želeo da uvredi Erdogana, već da je želeo da pokaže granice slobode mišljenja i umetničke slobode. Ostaje sada privatna Erdoganova tužba za nadoknadu štete koja je prosleđena sudu u Hamburgu. Evo kako se u nemačkoj štampi komentariše jučerašnja odluka:

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Samo jedan jedini put u novijoj nemačkoj istoriji kancelarka Merkel je izričito priznala grešku – nakon što je za Bemermanovu pesmu o turskom predsedniku Erdoganu kazala da je namerno uvredljiva. Državno tužilaštvo u Majncu, čiju je istragu zbog uvrede predsednika odobrila kancelarka, sada joj dalo za pravo: sud u lirici iz Neo-Rojala ne vidi uvredu."

Zidojče cajtung (Minhen): „Obustavljanje istrage državnog tužilaštva ne ide u čast ni komičaru Bemermanu ni predsedniku Erdoganu. Prekidanje postupka ne znači da je Bemerman sa svojom pesmom napravio lepo umetničko delo kao ni to Erdogan sme slobodno da se vređa. To samo znači da Bemerman neće biti kažnjen, što je ispravno."

Miteldojče cajtung (Hale): „Iako paragraf koji predviđa kazne za vređanje stranog državnika i dalje postoji, sud je zaključio da je Bemerman smeo da kaže to što je rekao o turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Krivično delo u svakom slučaju nije moglo da se dokaže sa sigurnošću. Tačka. Tako je i dobro. Smejanje satiri, čak i kada je veoma gruba, ostaje dozvoljeno."

Vestfalen blat (Bilefeld): „Sada bi jednostavno moglo da se kaže: tako funkcioniše pravna država. Predsednik jedne strane države osetio se uvređenim (paragraf 103), nemačka vlada je pravnički korektno (paragraf 104a) odobrila pokretanje istrage – i sud je presudio. Ali slučaj Erdogan-Bemerman nije tako jednostavan. Slučaj je prerastao u malu državnu aferu koja bi potrajala do danas da je presuda iz Majnca bila drugačija. U šest meseci od kako je turski predsednik podneo tužbu mnogo toga se desilo: posle pokušaja puča, Erdogan je pretumbao zemlju sa ciljem očuvanja svoje moći. Još pre pola godine prevladavao je utisak da kancelarka svog zemljaka šalje pod nož, kako bi udovoljila vladaru sa Bosfora da bi se ovaj pridržavao sporazuma o izbeglicama."

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Savezna vlada se suočila sa negodovanjem kada je u aprilu ovlastila sud u Majncu da pokrene slučaj. Kritičari su to videli kao još jednu uslugu savezne kancelarke njenom savezniku u izbegličkoj politici Erdoganu. Ali taj korak je bio potreban: nezavisne sudije su zadužene za tužbe, a ne vlada. Erdogan će misliti da su državni tužioci politički odlučili, ali upravo o suprotnom je reč. Primer za vladavinu prava – ali za vladara iz Ankare je to verovatno nerazumljivo."

Augzburger algemajne (Augzburg): „Dobro je da se 2016. godine u Nemačkoj više ne izriču presude za vređanje stranog državnika. Osetljivi turski predsednik je sa svojim besom sam sebi podmetnuo nogu. Tek podizanjem tužbe postalo je opšte poznato šta je Bemerman na jednom televizijskom kanalu u kasne sate izgovorio, gotovo bez pažnje javnosti."

Kelner štat ancajger (Keln): „Kao reakcija na autokratsko ponašanje Erdogana, odluka iz Majnca deluje kao otrežnjenje. Bez obzira koliko moćno se neki političar oseća – po nemačkoj pravnoj državi ne može tek tako da drma."

Rajnfalc (Ludvigshafen): „Sloboda umetnosti mora da važi i za pesmu za čiji jezik je blago reći da je kasno-pubertetski. Ta pesma je ispisala istoriju, ali zbog toga neće ući u istoriju umetnosti.“

Nirnberger nahrihten: „Bemerman još uvek ne može potpuno da odahne. U novembru će sud u Hamburgu razmatrati privatnu tužbu Erdogana protiv njega. Sve drugo osim obustavljanja postupka bilo bi iznenađujuće.“