Mnogo nereda i malo politike
10. jul 2017.
Lauzicer rundšau (Kotbus): „Dvadeset najvećih država se u odlučujućim pitanjima klime i slobodne trgovine povuklo u kompromise kojima se na postojeće razlike samo ukazuje, ali se one ne rešavaju. Bio je to samit na kojem su kanali za razgovore ostali otvoreni. Ne više od toga. Njegova prava vrednost je bila u ličnim kontaktima vođa, među kojima ima mnogo novih. Pre svih – Donald Tramp“.
Hajlbroner štime (Hajlbron): „Braniti se od kritika upiranjem prstom u druge – to je bitna odlika populista. Bilo levih ili desnih. Sve demokratske stranke zato moraju da znaju ko se kreće u njihovim redovima. Mnogi demonstranti su imali svetle ciljeve: pravedan trgovinski poredak, borbu protiv gladi ili uzroka izbeglištva. Ali te namere su se izgubile u buci nereda. Normalan protest ne može dobiti građansko lice bez distanciranja od militantnih osoba.“
Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Činjenica je: haotičari su hteli nerede i bili su tako bezobzirni kako to Nemačka dugo nije doživela. To je bio najteži kriminal. I ubuduće bi trebalo da se održavaju ovakvi samiti, pa i kod nas. Ali mesta odražvaju bi morala bit pažljivije odabrana. Ambicije jednog grada, gradonačelnika ili jedne kancelarke pri tome ne bi smele da budu odlučujući kriterijum – već bezbednost.“
Emder cajtung (Emden): „Kako policijsko, tako i političko suočavanje je sada neophodno. Ali, ima i otvorenih pitanja koja se tiču svih nas, i našeg po sebi tako otvorenog društva: kako kriminalni haotičari uspevaju da se sakriju iza ljudi za koje je nasilje protiv ljudi i stvari zabavni program? Kako može biti da mirnim demonstrantima ne uspeva da se distanciraju od takozvanog Crnog bloka – ni verbalno, ni prostorno? Crni blok mora biti izolovan – politički, društveno i na ulici. Inače će određivati kako ćemo se mi međusobno svađati.“
Landescajtung (Lineburg): „Posle ovog samita postavljaju se dva centralna pitanja: da li su politički događaji u primerenoj relaciji sa uloženim trudom? I - kako su mogli da se dese ovakvi neredi, kada je znalo da će se desiti? Kancelarka Merkel, doduše, govori o dobrim rezultatima, ali kada je reč o glavnim temama, nije bilo nikakvog velikog uspeha. Oni koji smatraju da je zbog mršavih rezultata format G20 prevaziđen, ne treba da zaborave da ni UN – i posebno Savet bezbednosti – nisu mesta na kojima se rado donose odluke. Doduše, G20 ne bi trebalo održavati u nekom velikom gradu. Uloženi trud u digitalnoj eri nije nimalo srazmeran rezultatima.“
Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Onaj ko policajce ciljano privuče u klopku da bi ih odozgo zasuo pločama sa pločnika, potencijalni je ubica. Levičarski protestni pokret, koji visokomoralno argumentuje, kada se radi o Trampu, Erdoganu i drugim moćnicima ovoga sveta, mora da se suprotstavi problemu nasilja u sopstvenim redovima i da povede ozbiljnu debatu o tome. Inače će izgubiti svaku kredibilnost.“
„Švebiše cajtung“ (Ravensburg): „Ono što je ostalo posle samita, jesu slike pustošenja – i predsednik države koji je dan posle toga posetio mesto katastrofe. Najpozitivnije od svega jeste da je sastanak Trampa i Putina doneo obustavu vatre na jugozapadu Sirije, a na 19 strana završnog kominikea nije zapisano mnogo stvari koje će promeniti svet. Ali, sada će tek početi unutrašnjepolitičke diskusije. Jer, u Hamburgu je država privremeno izgubila monopol na silu i prepustila ga kriminalcima. Hamburška policija je mogla da zaštiti učesnike samita, ali građane i vlasnike radnji je ostavila na cedilu. To što je Angela Merkel obećala hitnu pomoć za žrtve, dobro je, i pokazuje da je shvatila ozbiljnost situacije. Ali time još ništa nije rešeno.
Priredio: Saša Bojić