Mladić već 15 godina van dometa pravde

Izmenjenom optužnicom Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata, tokom sukoba u BiH 1992-95. godine.

U dve tačke, tadašnji komandant Vojske Republike Srpske okrivljen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još osam opština u BiH, a u preostalih devet za progon; istrebljenje i ubistva; deportacije i neljudsko postupanje; terorisanje i protivpravne napade na civile, zatim uzimanje međunarodnih talaca.

Cilj - trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata

Prema predlogu izmenjene optužnice, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove.

Analitičari su tada ocenili da Tužilaštvo novom optužnicom želi preciznije usmeriti optužbe protiv Mladića i izbeći rastezanje postupka kao što je bilo s pokojnim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem.

Bramerc oprezno optimističan

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je tokom poslednje posete Beogradu rekao da je “oprezno optimističan” u vezi s Mladićevim hapšenjem. “Još nemam razloga da verujem da je on van Srbije. Taj utisak dele svi moji sagovornici”.

Prema Bramercovim rečima, nakon hapšenja Radovana Karadžića 2008, u protekle dve godine srpski zvaničnici izražavali su optimizam u hapšenju Mladiću, ali sada se, kako je rekao, vidi da taj optimizam nije opravdan i treba detaljno analizirati zbog čega nije uhapšen.

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić za Dojče Vele kaže da Srbija nije učinila sve da ispita gde se krio Ratko Mladić.

“Ako oni sad ne znaju gde je, oni ne koriste ni saznanja gde je bio ranije, da te svedoke pritisnu na pravi način da rekonstruišu njegovo kretanje. Sva je prilika da on ne odlučuje o svojoj sudbini i da čak možda postoje strukture i u Srbiji i u Republici Srbiji, kojima ne odgovora otkrivanje pune istine o Srebrenici ne odgovara, ne dozvoljavaju da se on uhapsi”, rekla je ona.

Srbija nije uradila dovoljno?

Ocenjujući da se ipak mora uzeti u obzir mogućnost, ma kako mala bila, da Mladić nije u Srbije, Milićeva kaže da Srbija nije uradila dovoljno u saradnji sa Haškim sudom, čak ni kada je u pitanju razmena dokumenata.

“Što vreme više prolazi način na koji Beograd površno tretira problem Srebrenice, a posebno način na koji tretira sudbinu vojnika pobijenih u kasarni u Topčideru, za koje se sada već za sigurnošću može reći da nisu izvršili samoubisvto i ubistvo već da su nešto videli, kao i sudbinu vojnika koji su za vrlo kratko vreme ubijeni u kasarni u Leskovcu, govori da u Srbiji očito postoje strukture koje ne žele da se uspostavi demokratska kontrola nad oružanim snagama”, rekla je Milićeva.

Ona je dodala da je poražavajuće “što vreme čini svoje i što izgleda da bi i međunarodna zajednica volela da se to poglavlje završi, ali da ne mogu od svog javnog mjenja”.

Srbija želi da uhapsi Mladića, ali...

Vojni stručnjak Aleksandar Radić ocenjuje da mu se čini da vlast u Srbiji želi da uhapsi Mladića, ali da stalno nailaze na zid prošlosti.

“Nisu daleko od nas vremena kada su Mladić i njegovi saradnici imali jaku podršku državnih struktura. Mislim da je prošlo malo vremena sa te strane, a da su sa druge strane ti ljudi imali dosta vremena da bi se pripremili za funkcionisanje u ilegali”, rekao je on za Dojče Vele.

Radić je ocenio i da je rat stvorio vrlo jake paralelne strukture bezbednosti koje su imale spregu i sa organizovanih kriminalom i dodao da takve strukture imaju resurse koje im omogućavaju da nesmetano funkcionišu.

U međuvremenu je porodica Ratka Mladića tražila da se proglasi da nije više među živima, ali je iz Haškog tribunala poručeno da je živ i da je njegovo hapšenje "najviši prioritet" tog tužilaštva. Iz Haškog tribunala je nedavno poručeno da "prepoznavanje napora koje čine vlasti u Beogradu u saradnji sa tužilaštvom u Hagu, nije davanje zelenog svetla Srbiji za Evropu". I analitičari su saglasni da bez hapšenja Mladića nema ulaska Srbije u EU.

Autor: Vesna Rajković

Odg. urednik: N. Jakovljević