Mladi beže zbog ocena, stari zbog odbačenosti

Po podacima hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u toj zemlji je posle raspada Jugoslavije zabeleženo preko 24.000 slučajeva nestalih. Policija u ovom trenutku traga za tačno 2.434 osobe, od čega je oko 70 odsto nestalo za vreme rata, iako su porodice tražile da se takve osobe proglase mrtvim. Što se tiče novih slučajeva, ove godine 22 su povezana sa trgovinom ljudima, ali taj broj će se verovatno povećati do kraja decembra.

U potrazi za nestalima učestvuje i Goroslav Šmaguc, privatni detektiv i bivši pripadnik policije. On od 2001. godine vodi Privatnu detektivsku agenciju „Šark“. Naime, u Hrvatskoj postoji poseban zakon po kojima privatni istražitelji mogu da sprovode potrage kao i da u tome sarađuju sa policijom. U poslednje vreme u tu oblast aktivno se uključuju i internet-portali koji svake nedelje objavljuju podatke iz baze Nacionalne evidencije nestalih osoba.

Zabrinjavajući broj nestanaka

„Kada neko nestane, obaveza je porodice da o tome obavesti policiju. Intenzivno pratim tu problematiku. Mislim da su učestali nestanci pojava koja egzistira unatrag više godina. Nije to samo utisak da je nestalih više jer se o njima sada piše po portalima. Meni je to zabrinjavajuće“, kaže Šmaguc u razgovoru za Dojče vele.

Iako će porodica u slučaju nestanka najčešće pomisliti na najgore – ubistvo ili trgovinu ljudima, posebno ako se radi o mladima – većinu nestalih čine osobe koje su same donele odluku da napuste svoj dom. U MUP-u tako saznajemo da mladi u Hrvatskoj najčešće beže iz vaspitnih ustanova i zatvora. Potom sledi samovoljno napuštanje porodice, posebno u vreme zaključivanja ocena u školama, ali i u vreme letnjih festivala i koncerata. Broj takvih begunaca je veliki, ali, srećom, policija ih brzo locira i vrlo uspešno vraća roditeljima.

Mladi su skloni avanturama

I detektiv Šmaguc potvrđuje da mladi beže od kuće najviše zbog sukoba s roditeljima, ali i avanturizma. Pre godinu i po dana on je tragao za dve devojke koje su upravo završavale srednju školu. „Igrom slučaja radilo se o meni poznatim osobama pa sam odmah preuzeo slučaj. Pretpostavljali smo da su krenule ka Splitu, autobusom. Uspeli smo da ih presretnemo u Makarskoj. Od kuće su sa sobom ponele veliku količinu novca, a tamo su ih čekala dva muškarca iz Bosne i Hercegovine. Razlog može biti svakakav.“

Odrasle osobe najčešće odlaze od kuća zbog socijalnih i zdravstvenih problema. Ljudi se teško mire s bolestima, nemaju posla, opterećeni su društvenom situacijom. Starije na odlazak nateraju bolesti, često i demencija, ali i otuđenost od dece; osećanje odbačenosti i nepotrebnosti. Upravo takvi slučajevi neretko završavaju samoubistvom, saznajemo u MUP-u.

Važno je krenuti dok je trag svež

Šmaguc je tragao za nestalima svih životnih dobi i kaže da je teško reći koliki je uspeh tih potraga. „Kod nas klijenti dođu kad su već veoma zabrinuti i kada žele da pojačaju potragu. Policija raspiše potragu, obavi razgovore i tu uglavnom sve stane. Ne kažem da policija nije delotvorna, no s obzirom na obim posla koji obavljaju, mislim da tragaju s mnogo manjim intenzitetom od privatnih detektiva koji danima na terenu prikupljaju podatke.“ Naš sagovornik ističe nedavni slučaj nestanka muške osobe srednje dobi u kojem su bili odmah angažovani. „Imali su informaciju da je zadnji signal sa mobilnog telefona uhvaćen na području Varaždinskih Toplica. Odmah smo krenuli u pretragu terena oko repetitora i vrlo brzo pronašli vozilo nestale osobe. Padala je kiša i nismo mogli da tragamo noću. Ujutro je trebalo da bude angažovana i policija sa psima. Moja ekipa je krenula rano i za nekoliko sati smo pronašli nestalog. Nažalost, radilo se o samoubistvu.“

Ipak, u uslovima ekonomske krize i sve teže borbe za egzistenciju, mnogi građani nemaju novca da angažuju privatnog detektiva. „Mi kažemo klijentima da istina ili činjenica koju treba istražiti nemaju cenu. Kad osoba nestane ili su u pitanju kaznena dela, pokaže se da je to zaista tako“, komentariše detektiv. I pri tome je važno što ranije pokrenuti istragu kako se tragovi ne bi „ohladili“. „Radili smo na slučaju trafikinga s policijom pre nekoliko godina, ali bili smo prekasno angažovani i nestala osoba nikada nije pronađena“, priča Šmaguc, vlasnik jedne od 16 detektivskih agencija u Hrvatskoj.

I za neopreznim turistima se traga

U MUP-u nam skreću pažnju i na „sezonska traganja“ tokom letnih meseci kada se brojni strani turisti, nesvesni opasnosti, bez opreme i potrebnog znanja zapute u planine ili podvodni ribolov. Nisu tako retki slučajevi kada se cele porodice bez vode i hrane, ali i odgovarajuće obuće i odeće, za najveće žege upute na planinske vrhove, uprkos upozorenjima. Tada se u potragu uključuju svi, od Gorske službe spasavanja, preko običnih građana, do vatrogasaca i vojske. I sve to na teret hrvatske države koja još uvek nije regulisala naplatu troškova potrage koja se često danima vode i letelicama.

Uz sve to, sam ulazak u Evropsku uniju je, kažu u MUP-u, mač sa dve oštrice. Iako međunarodna policijska saradnja pruža brojne mogućnosti u traganju za nestalima, otvorene granice istovremeno pospešuju migracije. „Sada svaki maloletnik s ličnom kartom može da ode u inostranstvo“, kaže nam policijski službenik s kojim smo razgovarali. On smatra da malo ko kontroliše šta deca i tinejdžeri rade na internetu i s kim se dopisuju i pozorava: „Danas je u Zagrebu, a sutra već možda u Gracu ili Ljubljani.“