Mišljenje suda poraz srpske spoljne politike?

Odluka Međunarodnog suda pravde pokazuje da je Srbija imala neodgovornu spoljnu politiku, koja nije prihvatala upozorenja da se upuštanjem u jedan ovakav pravni proces rizikuje i ovakav ishod, ističe za Dojče Vele Aleksandar Fatić, iz Centra za bezbednosne studije. U Srbiji od samog početka nije bilo dovoljno svesti u javnosti i kod političara da i kosovski Albanci imaju neka prava, kaže Fatić:

„Mislim da je ovo mišljenje bilo očekivano. Mislim da je poslednjih dana i srpska politička elita postala svesna činjenice da nisu svi argumenti na njenoj strani. I pretpostavljam, ili se bar nadam, da će sada doći do nekih preispitivanja ukupne srpske spoljne politike. Jer se ovo može smatrati najvećim porazom srpske spoljne politike u prošlom i u ovom veku“.

Zanemaren princip ljudskih prava

Mi smo u Srbiji stalno navodili kako ne postoji pravo na samoopredeljenje nacionalnih manjina, kako je Ustavom definisan albanski narod, i da je relevantna međunarodno-pravna obaveza koja treba da reguliše to pitanje ona o nepovredivosti granica, navodi Fatić. Međutim, nepovredivost granica je jedan princip, ali i postoji i drugi u međunarodnom pravu a to je upravo pravo naroda na samoopredeljenje, kaže on za Dojče Vele:

„A ta dva, ponekad protivrečna principa, dovode se u ravnotežu primenom principa procene narušavanja ljudskih prava. Dakle, u svim situacijama u kojima za neki narod može da se ustanovi da su njegova ljudska prava sistematski kršena od strane države, u tim situacijama se procenjuje da pravo na samoopredeljenje preteže u odnosu na pravo države na nepromenjivost granica. I to je u suštini ta pravna logika koja je rukovodila sud da donese ovakvo savetodavno mišljenje. Taj drugi deo međunarodnog prava ovde uopšte nije uziman u obzir, i to je taj problem u pravnom i političkom razmišljanju srpske političke elite“.

Moguće da i Srbi na severu Kosova proglase nezavisnost?

Svetlana Đurđević Lukić, zamenik predsednika Foruma za međunarodne odnose, i koautor knjige „Međunarodno prisustvo na Kosovu 1999-2009“, smatra da je u ovom trenutku najbitnije kako će se stvari odvijati na samom Kosovu:

„Pretpostavljam da će biti velikog oduševljenja kod kosovskih Albanaca. Tako da se postavlja pitanje da li će to dovesti do ugrožavanja bezbednosti Srba s jedne strane, a sa druge strane na koji način će lideri na severu Kosova ovo tumačiti. Jer, moguće je da i oni to sagledaju kao mogućnost da i oni sami proglase, kao demokratski izabrani predstavnici, nekakvu nezavisnost od Kosova u sadašnjim granicama“.

Iako se sud trudio da to pitanje suzi, sasvim je moguće da se njegova odluka može tumačiti i kao blanko poziv na secesiju i u drugim svetskim oblastima, dodaje Svetlana Đurđević. U svakom slučaju, manevarski prostor Srbije sada nije preterano veliki. Jedina nada za Srbiju je da sada pokuša da sa zemljama koje se protive ovakvom tumačenju suda, preko Generalne skupštine UN i na drugim mestima, na neki način to pitanje drži otvorenim.

Kosovo je sada eksplicitan uslov za EU?

Sada je izvesno da će i ostale zemlje Evropske unije priznati Kosovo, i na taj način će se ispuniti namera međunarodne zajednice da 2010. bude finalna godina za rešavanje kosovskog statusa, ocenjuje Fatić. Takođe, može se očekivati i novi pritisak zapadnih zemalja na Srbiju, pre svega kada je reč o povezanosti Kosova i evropskih integracija:

„Kosovo je od ovog trenutka eksplicitan uslov za evropske integracije. S tim što ja mislim da evropske integracije nisu tako otvoreno u izgledu Srbije, bez obzira na njen odnos prema statusu Kosova. Evropske integracije su sve dalje od Srbije, regionalnu politiku više ovde faktički ne vodi Brisel nego Ankara. Srbija ima i mnoge druge probleme. Srbija ima novo Kosovo, koje se pojavljuje na teritoriji Sandžaka, ponovo zbog loše državne politike i mešanja u unutrašnje stvari islamske verske zajednice, i tu će biti velikih problema. Tako da mislim da je evropska priča za Srbiju sve dalja, i da ona može očekivati dodatno urušavanje sa ovakvom politikom“.

Srbija sada zavisi od toga koliko će preostalih pet zemalja EU imati snage i motiva, zbog svojih unutrašnjih problema, da istraju na svom stavu o nepriznavanju Kosova, kaže Svetlana Đurđević Lukić. Ukoliko i one priznaju Kosovo, to će prema njenim rečima samo pojačati pritisak na Srbiju da Kosovo bude uslov za dalje evropske integracije.

Ugrožene političke karijere i vladajuća koalicija?

Političke implikacije ovakve sudske odluke mogu biti i ugrožene karijere pojedinih političara, pre svega ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, ali i stabilnost vladajuće koalicije. Aleksandar Fatić smatra da ovakav debakl zahteva ostavke i promenu političkih elita, kao i nove izbore. Samo na taj način se može promeniti i srpska spoljna politika, jer nakon ove odluke niko više ne može tvrditi da ima legitimitet da vodi spoljnu politiku Srbije, kaže Fatić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: N. Jakovljević