Lider opozicione stranke Srpska demokratija Aleksandar Arsenijević ceo svoj život proveo je sa severne strane mosta na Ibru. Posle najave premijera Kosova Aljbina Kurtija da će most u Mitrovici biti otvoren za saobraćaj, Arsenijević strahuje da se to ne može učiniti mirnim putem.
„Svi mostovi spajaju ljude, ali od ’99. godine, pa do zatvaranja samog ovog mosta, ovaj most je bio razdor i jama u koji su padale razne retorike i gde su se razni etnički sukobi rešavali silom“, kaže Arsenijević.
Otvoren za pešake, ali ne i za saobraćaj
Da bi zaustavili nasilje koje je počelo odmah po završetku rata, francuski vojnici Kfora su početkom 2000. godine stali na most i napravili neku vrstu granice između dva entiteta koja je ostala do danas.
Lokalni Srbi su 2011. postavili su barikade koje su 2014. zamenili betonskim ogradama i drvećem i nazvali ih „Parkom mira“. Iste godine postignut je i Sporazumom o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije kojim je predviđeno uklanjanje barikada i funkcionalizacija mosta – u okviru takozvane „revitalizacije mosta“. Međutim, iako je pre nekoliko godina otvoren za pešake, most je i dalje pod nadzorom Kfora i zatvoren je za saobraćaj.
Priština: „Simbol normalizacije odnosa na Kosovu“
Kosovska vlada sada sprovodi tehničke preglede i počinje radove koji bi omogućili da most konačno bude otvoren i za automobile. Kažu da se ne radi o hiru, već sprovođenju već postignutih sporazuma između Beograda i Prištine.
„Želeo bih da ponovim, kao i u planu Evropske unije za revitalizaciju mosta, da će mitrovački most preko Ibra biti simbol normalizacije odnosa na Kosovu“, kaže Elbert Krasnići, ministar lokalne samouprave Kosova. „Mislim da ne samo da nema razloga da se most drži zatvorenim, nego da je u međuvremenu potpuno apsurdno da se ovako nastavi. Otvaranje mosta nije, niti će biti protiv bilo koga“, tvrdi.
Kraj sukoba ili samo povod za još jedan?
Međutim, Evropska unija i SAD kritikuju Kurtijeve jednostrane odluke. Međunarodni predstavnici smatraju da bi svaka odluka u vezi s mostom u Mitrovici trebalo da bude doneta u okviru dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje EU.
„Postoje dva politička trenda“, ocenjuje za DW politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiju: „Jedan je sa Kosova, koji ima za cilj da integriše celu teritoriju i sve etničke zajednice u kosovsko društvo, dok drugi trend dolazi iz Srbije, koja ima za cilj da izoluje Srbe na Kosovu i da Kosovo predstavlja kao propalu državu.“
Ibarski most je i za jedne i za druge više od saobraćajne politike. Njegovo otvaranje simbolički bi moglo da predstavlja kraj višedecenijskih sukoba između srpske i albanske zajednice. Ali bez konsenzusa, mogao bi samo da bude povod – za još jedan sukob.