Misao Tome Akvinskog – aktuelna i u vreme TikToka

Srednjovekovni mislilac? Da li je to samo prošlost? „Nikako“, odgovara profesor filozofije Andreas Šper. Toma Akvinski, kaže, doprinosi aktuelnim debatama, bilo kroz jasnu retoriku ili jasno odbacivanje dezinformacija.

U intervjuu za DW, profesor Šper, direktor Toma-instituta pri Univerzitetu u Kelnu, podseća takođe na široke vidike srednjovekovnog filozofa. „Filozofija tog milenijuma koji sada nazivamo srednjim vekom, u osnovi je odražavala svet oko Mediterana. Bila je višejezična, bila je multietnička, bila je multireligijska.“

-pročitajte još: Zašto je Teodor Adorno danas tako aktuelan?

Protiv odluke porodice

Ko je bio Toma Akvinski? Rođen je početkom 1225. godine u plemićkoj porodici, u utvrđenju Rokaseka, na oko 120 kilometara jugoistočno od Rima. Kao što je bilo uobičajeno u to vreme, roditelji su želeli obrazovanje i karijeru za svog sina, po mogućnosti u važnom manastiru Monte Kasino.

Toma se, međutim, opirao svakom pritisku. Postao je dominikanac, želeo je da živi radikalnim životom monaha. Želeo je, kaže profesor Šper, „povratak radikalnom hrišćanskom načinu života“. Najpoznatiji monah tog reda u crkvenoj istoriji, Franja Asiški (1182-1226), živeo je generaciju pre Tome.

Toma, međutim, odlazi iz mesta u kojima je studirao, iz Bolonje i Napulja. Odlazi u akademski svet u nastajanju. Preselio se u Pariz, tamo studirao na mladom, ali već veoma cenjenom univerzitetu, a zatim otišao u Keln 1248. sa Albertom fon Launingenom, koji je kasnije postao poznat kao Albert Veliki (oko 1200-1280).

Ubrzo je i sam Toma postao profesor na fakultetu. Kao prvi profesor iz dominikanskog reda predavao je u Parizu, a zatim u Rimu i Napulju. Toma je tako, kako kaže prof. Šper, postao ono što se danas naziva „intelektualcem“.

Bio je zvezda teološke misli sve do 20. veka. Njegovo najpoznatije, nedovršeno delo „Summa Theologica“, bilo je svojevrsni nacrt celokupne teologije i oblikovalo razmišljanje Katoličke crkve sve do modernog doba.

-pročitajte još: Karl Marks za početnike: Pet stvari u kojima je bio ispred svog vremena

„Prvo razmisli, pa onda pričaj!“

Iako je prosvetiteljstvo kasnije preteklo Tomine ideje, profesor Šper vidi mnogo toga što i danas može da ima uticaja. Čak i u vremenima kratkih, sažetih rečenica na društvenim mrežama, mogu se, kaže, koristiti Tomine reči: „Formulišite precizno, usudite se da mislite!“ I: „Prvo razmislite, pa onda pričajte!“

„Toma je usavršio tadašnji stil diskusije preciznošću svog razmišljanja. Često formuliše misli sofisticirano, inteligentno, privlačno i u veoma kratkom formatu. Skoro kao na TikToku“, kaže Šper.

Tomu Akvinskog, učenika i profesora iz srednjeg veka koji se toliko oslanja na razum kao meru, Šper doživljava i kao kritički autoritet za formate razgovora u savremenom svetu medija i političkih debata: „On bi podsticao disciplinu vrednosno razumne i precizne formulacije. Toma bi“, smatra profesor iz Kelna. „sigurno bio prilično nezadovoljan zbog prirode današnje rasprave.“

A lažne vesti, danas tako česte? „Kada je reč o lažnim vestima“, kaže Šper, „Toma bi tu bio izuzetno kritičan. Svako ko namerno laže i širi lažna mišljenja, suštinski se protivi ljudskom razumu. To bi značilo da je razum u suprotnosti sa samim sobom. Za njega je to bila jedna od najgorih stvari koje ljudsko biće može da počini.“

Na godišnjicu smrti Tome Akvinskog, profesor Šper ukazuje na još jedan aspekt: širinu razmišljanja. U XIII veku misao davno zaboravljenog grčkog filozofa Aristotela (384-322 p.n.e.) odjednom je svima bila na usnama. Veliki muslimanski i jevrejski naučnici iz Andaluzije, u današnjoj Španiji i severnoj Africi, obogatili su akademski svet idejama Aristotela. Toma se na tu širinu nadovezuje.

„Evropa nije centar sveta“

„Posebno su mu veliki arapski i jevrejski mislioci njegovog vremena otvorili svet i proširili latinsku Evropu“, kaže profesor Šper. On je oduševljen dok priča o filozofskom svetu tog vremena: „Višejezičan, multietnički, multireligiozan.“

Toma Akvinski je znao još nešto – da „ova Evropa nije centar sveta“. Sve to bi, zaključuje profesor Šper, moglo da bude „hrana za razmišljanje za ovu Evropu koja se sada izoluje – da ponovo razmisli i razume šta znači globalna misao“.