Mirovna nagrada borcima za ljudska prava iz Rusije i Izraela

Samo nekoliko meseci nakon što je dodeljena Karlova nagrada ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i ukrajinskom narodu, u Ahenu je ponovo u prvom planu ruska agresija. Ahenska mirovna nagrada će ovog petka (1. septembar) biti dodeljena „Feminističkom otporu ratu“ iz Rusije. Osim toga, biće odlikovana i jedna grupa boraca za ljudska prava iz Izraela i okupiranih područja.

Ahensku mirovnu nagradu od 1988. dodeljuje istoimeno udruženje, čiji koreni sežu u mirovni pokret iz druge polovine prošlog veka, a koje okuplja razne društvene grupe, među njima i crkve i sindikate. Tradicionalno se nagrade laureatima uručuju na Antiratni dan, odnosno Svetski dan mira koji se u Nemačkoj obeležava 1. septembra, odnosno na godišnjicu napada nacističke Nemačke na Poljsku.

Protest protiv ruskog „rata i patrijarhata“

Ovogodišnjim dobitnicama iz Rusije odaje se priznanje za njihov angažman protiv rata u Ukrajini. Kada je Moskva 24. februara 2022. napala susednu zemlju, mnogi su bili šokirani. Ali, samo su se malobrojni usudili da javno protestuju protiv agresije. Među njima je bio i „Feministički otpor ratu“ (FAR).

Pokret je nastao zbog osećaja nemoći i želje da se nešto uradi, kažu za DW ruske aktivistkinje koje danas žive u Nemačkoj. U cilju njihove zaštite od mogućeg progona, identitet aktivistkinja, odnosno njihova prezimena, se ne objavljuju. „U prvim mesecima rata mi je to u Moskvi pomoglo da ne puknem“, priča jedna od njih, Ekatarina.

Samo dan nakon napada na Ukrajinu, ruske feministkinje privukle su pažnju javnosti nakon što su objavile onlajn-manifest. U njemu su kritikovale rat, ali i „patrijarhat, autoritarizam i militarizam“. Usledile su protestne akcije poput postavljanja krstova u znak sećanja na masakr u Marijupolju, podela nalepnica s antiratnim porukama ili lepljenje nalepnica s brojem ratnih žrtava na etikete s cenama proizvoda u prodavnicama. Ali, i takve akcije su za mnoge bile suviše opasne, jer u Rusiji za bilo kakav oblik kritike na račun rata u Ukrajini prete višegodišnje zatvorske kazne.

„Vrh ledenog brega“

Pokret FAR danas uglavnom deluje iz inostranstva, a u Rusiji je aktivan u podzemlju. U svim većim gradovima imaju svoje predstavnike, kaže Ekaterina. Žene, članice pokreta, organizovane su decentralizovano, kako bi se maksimalno zaštitile od progona, dodaje ona.

A i sam protest je oprezan: u zgradama u kojima živi više porodica dele se na primer novine, a u njima se, između recepata za kuvanje, nalaze i saveti kako da se muškarci odupru mobilizaciji, kaže Olga, koja takođe sada živi u Nemačkoj.

„Aktivizam je samo vrh ledenog brega“, dodaje ona. „Većina aktivnosti našeg pokreta nigde se ne najavljuje, to znaju samo učesnice akcija, a ne znaju čak ni sve one.“ Pritom se radi o pravnoj pomoći ili psihološkim savetovanjima. Borba protiv rata je poput maratona, kaže aktivistkinja.

„Važno je preuzeti odgovornost i krenuti u borbu protiv ruske agresije“, napominje Ekaterina. Lice ruskog protesta često je žensko, a to je tako bilo i ranije, dodaje ona. Inače, Ahenska mirovna nagrada je 2004. godine pripala poznatom Odboru majki vojnika iz Sankt Peterburga.

Pravna pomoć Izraelcima i Palestincima

Drugi dobitnik Ahenske nagrade za 2023. je „Human Rights Defenders Fund“ (HRDF). To je organizacija koja pruža pravnu pomoć izraelskim i palestinskim aktivistima za ljudska prava. „Organizacija deluje pre svega u pozadini, jer mi sebe doživljavamo kao bezbednosnu mrežu za borce za ljudska prava u Izraelu i okupiranim područjima“, kaže Arijele Sadi Gordon iz HRDF.

Grupa advokata pruža pravnu podršku Izraelcima i Palestincima, a angažuju se i u raznim drugim područjima, između ostalog i protiv izraelske politike okupacije palestinskih područja, odnosno zalažu se za građanska prava palestinske manjine u Izraelu. HRDF se, kako se navodi u obrazloženju Ahenske mirovne nagrade, odlikuje i za napore koje ulažu po pitanju potrage za pravednim rešenjem izraelsko-palestinskog pitanja.

Pravnici HRDF su u svakom trenutku dostupni preko servisne telefonske linije, mogu se nazvati i kada izraelska policija ili vojska uhapse nekog Izraelca ili Palestinca tokom nenasilnih akcija, a pomoć pružaju i u slučaju da protiv njih bude podignuta optužnica, odnosno bude pokrenut sudski postupak. „Oni moraju da znaju da smo tu za njih“, kaže Gordon.

Priznanje međunarodne zajednice

I Ori Givati iz izraelske nevladine organizacije „Prekinuti tišinu“ (Breaking the Silence) se proteklih godina u nekoliko navrata oslanjao na pomoć HRDF. Njegova organizacija beleži anonimne izjave izraelskih vojnih veterana o napadima na okupiranim palestinskim područjima.

Taj mladi Izraelac podseća na jednu humanitarnu akciju za palestinske žitelje u jednom selu u blizini Hebrona, na jugu Zapadnog Jordana. U okviru te akcije trebalo je popraviti jednu ulicu. „Izraelski doseljenici pozvali su vojsku, a ona je to područje proglasila za zabranjenu zonu, što znači da vojska sme da odlučuje ko može da se zadržava na tom području.“ Iako je grupa sledila uputstva vojske, prema njima se postupalo oštro, kaže Givati. On je, dodaje, u toj akciji bio uhapšen. „Čim sam stigao u policijsku stanicu, jedan advokat HRDF pružio mi je pravnu pomoć. Na kraju je taj slučaj stavljen ad akta.“

Rad HRDF izuzetno je važan, pogotovo u kontekstu sporne reforme pravosuđa u Izraelu, odnosno planova ultra-desničarske, religiozne izraelske vlade da anektira delove Zapadnog Jordana, kaže on. „Mi iz HRDF smo veoma ponosni i počastvovani što ćemo primiti ovu prestižnu nagradu“, napominje Arijele Sadi Gordon. I dodaje: „I veoma smo srećni zato što međunarodna zajednica počinje da ceni rad boraca za ljudska prava u Izraelu i na okupiranim palestinskim područjima.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.