Ministri spoljnih poslova EU uveli sankcije Belorusiji

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn se u Evropskoj uniji ceni zbog otvorenosti s kojom govori. U stanju je da izgovori jezgrovite rečenice kao što je ova: „Staljinizam i državni teror nemaju više mesta u 21. veku“.

A o upravo uvedenim sankcijama Belorusiji on je rekao da bi trebalo da zabole. Dodao je i da je EU odlukom od ponedeljka (21.6.) pokazala da može, kad hoće – ta izjava se odnosi na čestu kritiku upućenu Briselu da spoljna politika EU okleva. Ovaj put Aselborn može biti zadovoljan jedinstvom svojih kolega i njihovom spremnošću da deluju.

-pročitajte još: Nemačka privreda i Belorusija: ko gubi zbog sankcija?

Mere protiv glavnih privrednih područja

Zabrane izvoza i blokade sada su usmerene protiv sedam privrednih područja kojima dominiraju beloruske državne firme, a koje, prema proceni EU, doprinose održavanju Lukašenkovog režima. Tako bi trebalo da se obustavi uvoz kalijumskih đubriva iz Belorusije koji spada u najvažnije proizvode za beloruski izvoz. Belorusija je druga u svetu po izvozu kalijum karbonata.

Sankcije se odnose i na petrohemijski, duvanski i finansijski sektor, ali i tehnologije dvojne upotrebe (koje se mogu koristiti i u vojne i u mirnodopske svrhe) koje nisu bile obuhvaćene sankcijama prema vojnom sektoru, kao na primer tehnologije nadzora i praćenja. Zamrzavanje imovine i zabrana ulaska u EU uvedena je za članove beloruskog rukovodstva koji su, prema Briselu, odgovorni za prisilno sletanje putničkog aviona kompanije Rajaner. Sankcije se odnose na ukupno160 osoba.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je posle samita bio veoma zadovoljan: „EU je isporučila to što treba“. Mas je dodao da će nove sankcije po sektorima pogoditi Belorusiju, pošto su usmerene protiv državnih pogona koji finansiraju režim. „Trebalo bi da se isuše“, rekao je Hajko Mas.

Litvanski liberalni član Evropskog parlamenta, Petras Auštrevičius, veruje da donošenje odluke o sankcijama predstavlja „veoma jaku, čak i pravovremenu poruku Lukašenkovom režimu“. Istovremeno, on očekuje da EU pronađe bolje načine za podršku beloruskom civilnom društvu, kojem je „naša podrška toliko potrebna“.

Svi se slažu, pa i Austrija

Izgleda da su u ranijim pregovorima o sankcijama među nekim ambasadorima u Briselu postojali otpori. Naročito se Austrija istakla blokadom. To je sada demantovao austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg, tvrdeći da njegova vlada nikada nije imala nameru da se suprotstavi ekonomskim sankcijama. Dodao je, da je Austrija, naprotiv, pokazuje „jasan stav“, na primer u pogledu sankcija u vazdušnom saobraćaju. „Posle bezobzirnog akta vazdušne piraterije moramo (režimu u Minsku) zavrnuti ruku“.

Naravno, ni civilno društvo ni privatne firme u Belorusiji ne bi trebalo da budu pogođeni ekonomskim sankcijama, već državne firme. Šef austrijske diplomatije je izjavio da izveštaji po kojima je njegova zemlja protiv sankcija naprosto „nisu tačni“. On je upozorio da bi sankcije morale da budu u stanju da pravno izdrže sud, jer je su takve mere često bile osporavane pred Evropskim sudom.

Austrija je ekonomski veoma angažovana u Belorusiji, pa će 80 austrijskih firmi biti pogođene sankcijama. Posle Rusije, Austrija je po obimu investicija na drugom mestu kao investitor, a 80 odsto stranih kredita u Belorusiji potiče iz austrijskih banaka, naročito iz banke koju je osnovala Rajfajzen banka. Beloruski Telekom je u vlasništvu austrijske kompanije A1. Od svih zemalja Evropske unije Austrija će imati najveću štetu od sankcija.

EU konačno govori „jezikom moći“

Umesto simboličnog bockanja, sada su uvedene „ozbiljne sankcije“, smatra portparol Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer. Posle neviđene provokacije, kada je Minsk oteo putnički avion koji je leteo iz Atine za glavni grad Litvanije Viljnus, krajnje je vreme da Evropska unija bude nedvosmislena, kako ne bi ohrabrila one koji bi da oponašaju Belorusiju.

Naravno, sankcije će nešto koštati i EU. „Ne možeš napraviti kajganu, a da ne razbiješ jaja“, kaže Bitikofer i dodaje da nisu iscrpljene sve moguće mere. EU je već spomenula mogući prekid finansijskog saobraćaja i isključenje Minska iz međunarodne bankarske mreže SWIFT. Bitikofer je u celini zadovoljan pošto Evropljani konačno govore „jezikom moći“.

Beloruska opozicionarka Svetlana Tihanovskaja upozorila je ministre spoljnih poslova Evropske unije da bi beloruski režim mogao da pokuša da trguje nudeći puštanje pojedinih političkih zatvorenika. Kako bi ilustrovala opasnost kojoj su izloženi protivnici režima, ona je pokazala policijski metak uklonjen iz pluća mladog aktiviste koji je u Belorusiji demonstrirao protiv Lukašenka.

Tihanovskaja je odavno zahtevala pooštravanje sankcija protiv zvaničnog Minska. Sada je izrazila zadovoljstvo merama koje su donesene. Sankcijama će se, kako je saopšteno, priključiti SAD, Velika Britanija i Kanada. Time će one imati još veće dejstvo.

Evropska narodna partija, poslanički klub u Evropskom parlamentu koji okuplja konzervativne partije, zahteva da se protiv beloruskog predsednika Lukašenka podigne optužnica pred međunarodnim sudom zbog zločina protiv čovečnosti. Šef poslaničkog kluba Manfred Veber podseća na još jedan pokušaj ucene koji dolazi od režima u Minsku – on ilegalne doseljenike šalje nazad sa belorusko-litvanske granice kako bi izvršio pritisak na Viljnus. Veber podržava „mobilizaciju osoblja Fronteksa“, objasnivši na Tviteru da Lukašenko ne može odlučivati o tome ko sme u Evropu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu